Evropski vladar sa najviše potomaka (2): Bolesni sin na prestolu
Malo je danas poznato da je dinastija Obrenović, za oko 75 godina vladavine, Srbiji dala i vladara sa najkraćim stažom. Bio je to Milan, sin kneza Miloša i kneginje Ljubice, koji je na kneževskom tronu proveo svega 26 dana.
Rođen je 6. oktobra 1819. godine u Kragujevcu, kao peto od njihovo osmoro dece. Milošu i Ljubici su prvo dvoje dece, Petar i Ana, umrli po rođenju, pa je Milan bio njihovo prvo muško dete koje je preživelo. Kasnije, kada je Miloš 1830. turskim hatišerifom stekao nasledno kneževsko pravo, postao je prestolonaslednik. Ime je dobio u spomen na strica, vojvodu iz Prvog srpskog ustanka.
Četiri godine posle rođenja Milana, kneginja je rodila i Mihaila. Kada je Milanu bilo šest godina, sa majkom, bratom i dve sestre preselio se iz Kragujevca u Požarevac. Kneževići Miljac i Manjo, kako su ih od milošte zvali, ostali su uz majku, dok je Miloš živeo odvojeno. Brižna mati stekla je bezgraničnu ljubav i poštovanje svoje dece. Od sinova se nikad nije odvajala i sama ih je vaspitala u tradicionalnom srpskom duhu.
Kada su 1826. kneževići krenuli u tek osnovanu Dvorsku školu, Milanu je bilo sedam, a Mihailu tri godine. Hroničari navode da su obojica "brižljivo učili, i napredovali u naukama, i redovno su polagali ispite polugodišnje, u prisustvu kneza Miloša i kneginje Ljubice". Ipak, detinjstvo im je proteklo u senci Milanove bolesti. Kneginja je sve činila da sinu pronađe leka od tada fatalne tuberkuloze, koja se sve jasnije ispoljavala. Ali, njegovo zdravlje nisu mogli popraviti ni najbolji beogradski, temišvarski i zemunski lekari.
Upravo u vreme kada je Milanova bolest uzela maha, Turska je krajem 1938. novim hatišerifom promenila Ustav Kneževine Srbije i smanjila joj autonomiju, datu osam godina ranije. Novi ukaz je imao i dobrih strana: putem Saveta, tj. vlade, pustio je i opoziciju da učestvuje u upravi. Time je prekinuta Miloševa apsolutistička vladavina i udaren temelj novom, pravnom poretku u zemlji. Nezadovoljni Miloš je pokušao da novo stanje reši vojnim prevratom. Preko nekolicine svojih ljudi uspeo je da pobuni kragujevački, ćuprijski i kruševački garnizon.
Počela je Jovanova buna, nazvana po kolovođi, Miloševom bratu. Ali, slabo organizovana, nije se proširila na susedne okruge, pa je ubrzo počela da jenjava. Članovi Saveta su brzo shvatili da iza bune stoji sam Miloš, pa su tražili od beogradskog vezira da kneza zatvori dok se ne povrati mir u zemlji. Iako je vezir odbio predlog, Miloš je shvatio da može izgubiti ne samo vlast, nego i glavu. Od tada je bez protivljenja odobravao sva akta koja bi mu doneli iz Saveta, pa i ona koja su bila protiv učesnika njegove bune. Pravi gospodar postao je njegov bivši saradnik Toma Vučić Perišić.
On je poveo vojsku protiv bundžija koje su gotovo bez otpora položile oružje. Miloš se od tada našao u vrsti kućnog pritvora. Pritisnut snagom protivnika i bez podrške iz inostranstva, nije imao drugi izlaz nego da se odrekne prestola u korist sina Milana. Pošto je bio nepismen, ostavku u Miloševo ime je potpisao njegov mlađi sin Mihailo, u prisustvu Perišića i mitropolita Mihaila.
Bilo je to u Beogradu, 1. juna 1839, u Gospodarskom konaku, na mestu gde se danas nalazi zgrada Patrijaršije. Već dva dana kasnije Miloš je sa Mihailom napustio Srbiju i otišao na svoje imanje u Vlaškoj. Istog dana u "Novinama srbskim" objavljen je akt o abdikaciji.
Strah od suparnice
Budući gospodar Srbije odrastao je gotovo bez oca, jer su se njegovi roditelji zapravo bili nezvanično rastali još pre njegovog rođenja. Razlog je bila poznata Miloševa slabost prema ženama, u koju se Ljubica lično uverila kada ga je zatekla u postelji sa lepom Petrijom. I pored svega, kneginja je odlučila da ponovo zatrudni sa grešnim suprugom jer su do nje doprle glasine da više ne može rađati i da će je Miloš zameniti ljubavnicom kako bi dobio naslednika. Ne znajući da je Ljubica ponovo u drugom stanju, Miloš se i dalje sastajao sa Petrijom. Uvređena, kneginja je potegla pištolj, ubila suparnicu i pred razbesnelim mužem sklonila se kod svoje rodbine. Miloš je dugo i iskreno žalio za Petrijom, a onda je Ljubici oprostio i vratio je u svoj dom kada je saznao da nosi njegovo dete.
