I to je (bio) Balkan: Pasina priča
Prvu pravu ljubav, komšinicu Pasu sa kojom je odrastao, Bora Stanković nikad nije zaboravio. Govorio je u svojim delima: "Beše mu se upila u pamet i u krv, pa nije mogao da zamisli sebe bez nje". Otkada je ostavio rodno Vranje, živeo je mučeći se i noseći u sebi svoj čuveni "žal za mlados", onu "zakopanu ljubav, proćerdan život i večitu tugu za nečim".
Upravo je ta nesrećna ljubav prema Pasi nadahnula Borinu prozu. Tvorac gazda Mitketa i Mladena, efendi Mite i Hadži Tome, Tomčeta i Toneta u stvari je poklanjao sebe i svoju ljubav književnim likovima, dajući najjasniji primer kako ljubav prema ženi utiče na umetničko stvaranje.
Pasa, komšinica i tajna ljubav Borisava Stankovića, bila je već ostarela kada je razgovarala s jednim beogradskim novinarom.
Nije priznala da je "vodila ljubav" sa svojim komšijom, ali jeste da je Bora dvaput pisao njenoj majci da je ne uda dok on ne završi školu. Ali majka, koja ju je jako strogo držala, nije htela da je da za činovnika. Govorila je da činovnici stalno lutaju iz grada u grad. Na pitanje da li se ljutila što ju je Stanković opisivao u svojim pričama, Pasa je odgovorila:
- Dolazio je Bora sa svojom ženom kod nas. Ja sam mu prebacivala što me je metnuo u knjige, a on mi kaže: "Ej, mori, samo na dobru ovcu se turav zvono!"
