Ono naše, šti nekad bejaše: Lekcija mladom Prletu
Glumica Milena Dravić je često govorila da se Bata Stojković "naradio za tri života", dok je njen suprug i kolega Dragan Nikolić najbolje znao kako je ovaj njegov prijatelj umeo da održi pokoju lekciju iz glume i kad se spusti pozorišna zavesa.
U bifeu Ateljea 212 sedamdesetih godina prošlog veka Nikolić je bio mlad, ali već slavan glumac zahvaljujući TV seriji "Otpisani", gde je tumačio lik ilegalca Prleta. Batu tada nije poznavao. Seo je među kolege i nadmeno naručio:
- Alo, mali, donesi der mi viski sa sodom, brzo!
A taj "mali" je bio već prvak pozorišta, Stojković, koji je u znak poštovanja prema svom poslu uvek dolazio u odelu. On je spremno izvukao belu košulju iz pantalona, prebacio preko ruke salvetu sa stola i ponizno se poklonio:
- Gospodine, bićete odmah usluženi...
Sa šanka je doneo naručeno piće, opet se poklonio, naplatio Gagi i piće i uslugu, pa seo u ćošak, kako to rade profesionalni kelneri. Nikolić je bio pun ponosa što se, eto, i kelner "polomio" oko njega, ali i pomalo zbunjen, jer su se stariji glumci oko njega lomili - od smeha...
U ovom pozorištu Stojković je najduže igrao Pekićevu "Korešpodenciju". Čak 22 godine je bio glavni lik, Simeon Lupus. Njegova dobra prijateljica Mira Banjac, a u filmovima često i supruga, sećala se da je on upravo tu jednom pogrešio:
- Ceo ansambl na sceni, a Bata počne monolog čestitanja venčanja sinu: "Simeonu i snahi Tomaniji, sinu Simeonu i snahi Mili...Milic...Miliciji!" Od smeha smo popadali kao snoplje, a u gledalištu urnebes! Svima je bilo poznato da je Bata bio zakleti protivnik improvizacija na sceni - govorila je ona. I zaista, kolege su se čudile, a kasnije divile "monaškoj posvećenosti" kojom je Stojković glumio.
Staljinova posla
Francuzi su za svoj film "Jalta" 1984. godine za ulogu Staljina odabrali Batu Stojkovića. Prema sećanjima kolege Vladimira Jevtovića, na kraju snimanja u Beogradu odveo je "Staljin" francuske glumce "Čerčila" i "Ruzvelta" u restoran Vuk. Tanjiri i čaše se menjaju svaki čas jer su "umorni", nekoliko kelnera obigrava oko stola, prolaznici se javljaju Bati. Jevtović je kasnije pričao:
- Oduševljeni Francuzi pitaju da li mogu da plate pola! Upozoravam ih da je to uvreda za Batu, ali oni insistiraju da prevedem. Bata spremno odgovara: "Ne samo njih, nego celu filmsku ekipu vodim i na večeru u Klub književnika". Pred kraj i te, gala večere, Bata je ustao, pogledao na sat, izvinio se jer ima nešto zakazano na drugom mestu, pozdravio se i otišao. Ostavio je Francuze da se pitaju da li je sve plaćeno. Oni su obožavali Batu, ali im nije bilo lako da ga razumeju - sećao se Jevtović.
