Vrbica
Naš verni čitalac iz Čikaga g. Vasilije Radonjić pita nas za jedno zanimljivo prezime iz njegovog kraja, Njeguša. Reč je Vrbici, verovatno sa slavom Petkovdan.
U Njegušima, u tzv. Staroj Crnoj Gori, postoji naselje Vrba, u kome žive bratstva Vučkovići sa Vrbicama, kao i Vujkovići i Lučići. U selu Lipi, u cučkom plemenu, postoji zaselak Vrbica, te istoimeni do, i živa voda u Cetinjskom polju, Vrbica Delja. Selo Vrbica je i kod Bileće u Hercegovini, i iz njega potiču Vrbice u Njegušima.
U malocučkim Trnjinama postoji dolina koja nosi ime Vrbica. Vrbice, zajedno sa Vučkovićima i Vujkovićima -Dejanima, novija su bratstva plemena Njeguša. Ovamo su se doselila u toku 17. i prvoj polovini 18. veka.
Rus Pavle Rovinjski i autor dela "Černogorija" zabeležio je predanje prema kome su se Vrbice doselile na Njeguše kad i Herakovići i Rajićevići, te Cerovići i još neka srodna drobnjačka velika bratstva, i to odnekud iz Bosne. Najčešće se spominje Zenica. Kasniji istraživači, kao i iskazi samih Vrbica nisu potvrdili ovo predanje, ali ga nisu ni osporili.
Vukovići i Vrbice, koji žive zajedno u 32 kuće u Vrbi, neguju predanje prema kome su svi nastali od istog pretka, Vučka. On se ovde doselio iz Vrbice u Gackom, najverovatnije u drugoj polovini 17. veka.
Vučko je imao tri sina. Od jednog niko nije ostao, od drugog, Ivana, tri su kuće Vučkovića, a od Jova su svi ostali Vučkovići i Vrbice u Vrbi. Njihovi pasovi izgledaju ovako: Vučko, prvi predak, Ivan i Jovo -Rade i Radule Jovov - Jovo Radov - Ivan, Jovov-Ilija-Ivo-Vaso...
Istraživači crnogorskih plemena kažu da je Vučko bio savremenik vladike Danila. Ime Vrbice najverovatnije potiče od imena zavičaja, a nastao je prema staroslovenskom imenu za drvo, veoma poštovanom kod Slovena. "Vrbica" je i najveseliji hrišćanski dečji praznik vaskršnjeg ciklusa. Ovo prezime uzela je jedna grana bratstva, a ostali Vučkovići su zadržali patronim, od Vučka.
Vrbice slave jesenju Sv. Petku 27. oktobra, a preslavljaju prolećni Đurđevdan. Srodnike imaju u Nikšiću, Podgorici i Vlaškoj. Od njih potiče i Mašo Vrbica, vojvoda i ministar unutrašnjih dela za vreme knjaza Nikole. Njega 1892.
iz političkih razloga nisu primili u Srbiju, pa je otišao u Austriju i dobio službu u Bosni. Tamo je nastavio da živi i njegov sin Labud sa porodicom. U "Staroj Crnoj Gori", istraživač J. Erdeljanović spominje Ivu Vrbicu kao jednog od najznačajnijih i najpouzdanijih "pametara" njeguških, staraca koji dobro poznaju istoriju i rodoslove, od kojih su mnogi ispitivači i ranije, krajem 19. veka crpli značajne podatke iz prošlosti njeguškog plemena i Crne Gore.
