I to je (bio) Balkan: Od jave kovao snove
Pored velikog zanosa prema lepoj Srpkinji iz Budima Pavi Stanković, Laza Kostić je sa njom imao i nesporazuma, i to već na početku ljubavne veze. O tome govori u pismu prijatelju Antoniju Hadžiću: "Pozdravite Pavu par ekselans, mada sam raskrstio s njome. Kažite joj da je svaku noć sanjam, a to je žalost, jer je to znak da u Novom Sadu nema njojzi nikakvog ravnog predmeta, al' opet, ne zakrati Bože". Bog nije zakratio, učinili su to ljudi iz Pavine porodice.
Najpre se mladi pesnik sukobio sa njenim tečom, majorom Petrom Dukom. Duka mu je u pismu u februaru 1864. zabranio da kroči u dom Stankovića, gde je pesnik do tada godinama bio priman srdačno. Doduše, Laza izgleda nikada i nije ozbiljno mislio na ženidbu, pa ni sa Pavom, ali su i ona i njena porodica to verovatno naslućivali.
A trgovac Josif Stanković je želeo da svoju kćer što pre i što bolje udomi. To je i učinio čim mu se ukazala zgodna prilika. Da bi zataškao ljubav pesnika i budimske "nenagledane deve", udao ju je daleko, u Vukovaru 1865. godine. A Laza je za utehu pevao: "Od jave si kovo snove, sad od snova javu vezi".
Najpoznatija ljubav Laze Kostića, za razliku od ostalih, koje su uglavnom ostale zaboravljene, uopšte nije bila tajna, ali je bila zabranjena. Poznato je već da je Kostić svoju najlepšu, a labudovu pesmu "Santa Maria della Salute" posvetio Lenki, kćeri svog prijatelja veleposednika Đorđa Dunđerskog.
U ovu lepu i obrazovanu devojku zaljubio se uprkos tome što je od nje bio stariji skoro tri decenije. Kada je Lenka iznenada umrla, ne navršivši ni dvadeset šestu godinu, tek tada je pesnik svoju platonsku čežnju mogao da poveri svom dnevniku, kasnije i slavnoj pesmi.
