Marošan
G. Zoran Marošan, iz Novog Sada, u dirljivom pismu kaže da ne zna svoje dalje pretke i želi da sazna ko su i odakle njegovi pradeda i čukundeda.
Piše da su mu se preci doselili u Panonsku niziju u vreme Velike seobe pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem. Tada su prešli reku Mureš/Maroš, a posle povratka u Banat po njoj su dobili prezime - Marošan. Dalje navodi:
Moj deda Nikola Morošan se oženio, oko 1905, Margitom Švarc, iz nemačke porodice doseljene iz Alzas-Lotaringije, ali su je se njeni odrekli jer se udala za Srbina i prekinuli svaki kontakt s njom. Nikola i Margita su imali tri sina i jednu kćerku - Milana, Svetozara i, najmlađeg, Đuru, Zoranovog oca. Kći Milica je bila najmlađe dete.
Rođen 1914, prve ratne godine, u Zrenjaninu, Đura nije upoznao oca, jer je Nikola nestao na nekom bojištu kao austrougarski vojnik. U stvari, kako se pričalo, ubili su ga, jer je odbio da se bori protiv svog naroda, Srba.
Baba Margita, obična krojačica, nije mogla da izdržava svu decu - zadržala je samo kćerku, a sinove poslala u dom. Kasnije, svi iz porodice su prešli u Beograd, a u rodnom Zrenjaninu je ostao samo Đurin brat, Zoranov stric Svetozar.
Zoranov otac Đura je 1941, kao narednik kraljevske vojske, bio zarobljen i Nemci su ga držali prvo u Bugarskoj, pa u Rumuniji. Posle rata, i ženidbe, nastanio se u Rumi.
Marošani slave Sv. Jovana, koga je slavio i Zoranov deda Nikola. Pismo završava ovim rečima:
"Nikom od mojih rođaka nije poznato ko je bio Nikolin otac i da li je imao braće i sestara. A i dedina sudbina je nerešena misterija. Bio bih vam veoma zahvalan ako biste mogli da pronađete nešto o tome."
Nažalost, tu želju-molbu ne možemo da ispunimo. Najviše što možemo da učinimo to je da objavimo ovu porodičnu istoriju. Sumnjamo da bismo u neko dogledno vreme mogli da postignemo nešto više od toga.
Prezime Marošan je nastalo od hidronima Maroš - kako na vlaškom jeziku glasi ime reke Moriš, jer su se preci g. Zorana, kako on sam kaže, u vreme neposredno posle Velike seobe našli u tzv. Temišvarskom, docnije Rumunskom Banatu, u kojem je i reka Moriš.
Oni su se, najverovatnije, nastanili negde oko Arada koji leži sa obe strane Moriša.
A koje su prezime imali ranije, i u vreme doseljavanja u Banat, možda bi se moglo saznati, ali samo u rumunskim arhivama, odnosno u tamošnjim crkvenim matičnim knjigama.
Iz svega proizlazi da su raniji preci g. Zorana Marošana ovo prezime, kao novo - i koje će im biti kao uspomena na ranije mesto življenja - dobili tek po povratku sa Moriša, odnosno kad su već bili u Zrenjaninu.
