Politika je druga priroda čoveka
"Pošto je čovek društveno biće, onda je njegovo interesovanje i učešće u politici prirodno, a odricanje od toga može biti samo prinudno i znači istovremeno gušenje jedne od bitnih potreba čoveka. Možda sam i ja hteo da primim tu prinudu, ali, nije mi dalo moje mišljenje i unutarnja moralna obaveza prema njemu, premo onima koji su moje misli pratili, prema sebi kao ljudskom društvenom biću".
Milovan Đilas 1950. godine
"Dvadeset i pet godina sam se bavio politikom i perom, u jednom trenutku sam bio osuđen i odbačen zbog svojih ideja, u koje sam se kasnije još čvršće uverio da su opravdane. Šta ja mogu da činim, kako da živim ako svoje misli ne iskazujem? Ima nečeg imanentnog i neodoljivog u čovekovom biću da, uprkos svim otporima, iskazuje svoje misli i osećanja. Postao sam ta neodoljivost, iako sam se spremao da već jednom počnem da pišem ono što želim, neuznemiravan neposrednim odnosima. To je, u stvari, osećanje dužnosti prema zemlji i narodu, koju svaki čovek iskonski nosi u sebi".
(Milovan Đilas, revolucionar, u tumačenju zašto je postao komunistički disident, 1955).
