Cela porodica u kafani

Šabačka posela su u drugoj polovini 19. veka najpre prerasla u igranke da bi ubrzo dobile mnogo svečanije ruho. Ugledajući se na prekosavske krajeve, zabave su počele da se nazivaju balovima i njih više nisu priređivale samo kafedžije, nego preduzeća ili cehovska udruženja.

Vladičin konak u kome je danas Biblioteka šabačka

Među prvima je takav bal priredilo je Šabačko pevačko društvo, krajem januara 1869, u kafani Vase Nešića, likerdžije. U vrela mačvanska leta zabave su održavale održavale na otvorenom, čega se najpre dosetila Gimnazijska književna đačka družina "Pouka".

Pozivnice u cigareti

Pozivnice za balove pisali su i rukom umnožavali sami priređivači. Za opštinske balove to je bio posao činovnika, a za svetosavsku, i zabavu "Pouke" pozivnice su pisali učenici sa najboljim krasnopisom. Tek poneko je naručivao pozivnice iz Beograda. Tako se radilo sve do 1880. dok Andrija Slavuj, prvi šabački tipograf, nije otvorio štampariju. Samo su privatne kafedžije još mnogo godina kasnije držale starog načina pozivanja. Kupovali su za groš začina karanfilića i svaki komad posebno zavijali u cigaret-papir. Onda bi neko od kafanskih kafanski momci raznosili te "pozivnice" od kuće do kuće i deklamovali kada i gde se bal priređuje.

Oni su otvorili sezonu u dvorištu Vladičinog konaka. Drugi su pravili zabave sa iluminacijama i zvali ih "kermes", a izvodili ih u Gradskom parku. Posebne zabave bile su besede. Odvajale su se od ostalih prema programu koji je morao biti umetnički.

To znači da su počinjale deklamacijama, nastavljale se majstorima pevčima i horovima, instrumentalima koje su izvodile male bande, kako su se nekada zvale muzički sastavi, a završavale se predavanjima na neku vruću temu iz građanskog života.

Najposećenije su bile besede Čitaonice šabačke, a njih su održavale i "Pouka" i Šabačka trgovačka omladina. Gradsko pevačko društvo je spojilo lepo sa korisnim pa je za doček nove 1869. u dvorani bivše kafane "Kasina" pripremilo besedu sa igrankom, i početkom u "7 uveče, tačno".

U to vreme je uveden i novogodišnji opštinski bal. Dugo je doček bio na spratu kafane "Pariz", a kasnije u restoranu "Evropa". Međutim, od 1885. opštinski balovi su počeli da gube goste, jer je u to vreme zahuktavala borba između partija koje su opštine vodile. Tako su članovi stranaka odlazili samo u "svoje" kafane, a njih su, naravno, držali njihovi politički istomišljenici.

Ipak, bez obzira na politiku, svi su dolazili na veoma ugledni bal koji su učitelji priređivali na školsku slavu, svetog Savu. Tada su sa učenicima izvodili i umetnički program. Trgovci su, pak, na praznik Sretenje tradicionalno imali svoju zabavu, a o Pokladama su se u svakom sokaku priređivali tzv. familijarni balovi.

Oni su svedočili i o velikom koraku šabačkog društva ka modernom svetu, jer je tada u kafanu izlazila cela porodica. Ranije su kafane obilazili samo muškarci, a žene i decu ostavljali kod kuće. Na familijarnim balovima svi su se poznavali, pa je i celo veče proticalo opušteno, i sa mnogo smeha.

Kraj bala bi ulepšao vlasnik kafane, kad je davao nagrade najboljem igračkom paru i kraljici zabave, najlepšoj devojci ili najveštijoj plesačici. Oko ponoći prodavale su se sveže krofne, a u jednoj je bio sakriven ceo dukat.