Deca padala kao snoplje
Iz Kule mnogo je dece poslato u Jastrebarsko, blizu Zagreba, Jazak i druga mesta. Tu su deca bila pod komandom i nečovečnim postupcima "časnih" sestara.
Padali su kao snoplje, a grobarima koji su dolazili da ih odvoze za ukop, samo su im, po broju dece, dali minimalnu sumu novca.
Dakle, tu su odlazila najviše srpska deca. Jedan veoma mali broj dece poslat je u Zagreb radi usvajanja. Bio je i među Hrvatima pokoji humani čovek, pa ih je uzeo.
Pošto su bila mala, poreklo im se nije znalo, a ni datum rođenja, pa su im kao dan rođenja određivali 10. april - dan osnivanja Nezavisne Države Hrvatske, rođendan Ante Pavelića ili nekog sličnog događaja, ispričao je 1997. godine u Njujorku jedan od preživelih jasenovačkih logoraša Josip Erlih.
- U prizemlju Kule bili su neki kazamati. Pridošli srpski živalj - žene i decu - gurali su u te užasne hodnike, kazamate. Kako su bili potpuno iscrpljeni, na njih su se ustremljivali i grozni pacovi koji su im grizli uši, nos i druge delove tela. Sve vreme Kula je izgledala strašno. Nepodnošljiv smrad širio se ne samo u njoj već i u okolini.
- Konačno naša grupa bila je prebačena u Kaznionu - muški deo logora. Smeštaj je bio bolji, a mi raspoređeni u razne radionice i na spoljni rad.
Tada je zavladao tifus - za koji su lekari smeli samo da kažu da je to neka "gradišćanska gripa", jer da su rekli istinu, ceo logor bi bio likvidiran. I ja sam se razboleo i na nogama preboleo.
U Jasenovac sam prebačen u junu 1943. godine.
- Ustaše iz Stare Gradiške bili su i u Jasenovcu. Samo neka imena ću pomenuti: Majstorović-Filipović Miroslav, fratar, komandant logora u Staroj Gradiški i Jasenovcu, Orešković Mile, Gađić Nikola, Bosak Stjepan, Stojčić Jozo, Nemet, Grubišić Zvonko, Vrban Ante, Gagro Nikola, Skočibušić, Zrinušić i drugi.
- Važno je pomenuti da je krajem 1941. godine oformljen Sabirni logor u Đakovu u koji je dovedeno iz Sarajeva 1.830 jevrejskih žena i dece i 50 srpskih devojaka, dok je iz Koncentracionog logora Stara Gradiška dovedeno oko 1.200 bednih žena i dece po ciči zimi (-30 stepeni) tako da je u tom strašnom logoru bilo oko 3.000 duša.
Žene i deca koji su došli iz Stare Gradiške već su bili inficirani tifusom.
Logor je postojao od kraja 1941. do jula 1942. godine, pa je u tom vremenu umrlo oko 600 žena i dece, dok su preostalih 2.400 prebačeni u Jasenovac i tu pobijeni.
Sabirni logor su prvo držale Redarstvene vlasti iz Osijeka, a posle ustaše iz Jasenovca.
Groblje u Đakovu
U Đakovu danas postoji jedinstveno logorsko groblje sa imenima sahranjenih. Ono se nalazi u sklopu Jevrejskog groblja u Đakovu. Postoji tačna dokumentacija o ovome koja je opisana u knjizi Zorana Vasiljevića, izdatoj 1988. godine u Slavonskom Brodu.
