Ono naše što nekad bejaše: Ime srpsko, um nemački
U tek oslobođenu Srbiju industrija je dolazila sporo. Kada je polovinom 19. veka osnovana Velika škola, radilo je tek nekoliko fabrika, poput Kneževe pivare i mlinova. U njima su se koristile moderne, parne mašine, ali još nije bilo inženjera koji bi imali dovoljno stručnog znanja.
Zato su u reformi visokog obrazovanja 1873. na Tehničkom fakultetu u Beogradu uvedeni novi predmeti, mehanika i nauka o mašinama. To je bio veliki korak u stvaranju stručnjaka za industriju, kome je prethodilo i nekoliko promašaja. Među njima je bio taj da su birokratske vlasti prvog srpskog inženjera rudarstva Ljubomira Klerića umesto na teren ili za katedru poslali u kancelariju, među prašnjava akta.
Izumi za vojsku
Ljubomir Klerić je proučavao telemetre, spravu za merenje odstojanja neke tačke od posmatrača, koja se naročito koristila u artiljeriji. Tom prilikom je izradio novi tip telemetra i udesio ga za merenje odstojanja na bojnom polju. Svoje izume je ustupio srpskoj vladi. Za nastavu u Velikoj školi konstruisao je i nekoliko matematičkih instrumenata.
Kršteno ime mu je bilo Julijus Kleru. Rođen je 1844. godine u Subotici, u porodici nemačkih doseljenika, koja je ubrzo prešla u Beograd. Njihov sin je 1862. položio maturu u Prvoj muškoj beogradskoj gimnaziji i iste godine upisao se na Tehnički fakultet Velike škole.
Do tada je već zavoleo svoju novu domovinu strasnije nego mnogi njeni rođeni sinovi, pa je sam posrbio svoje ime i prezime. Posle dve godine studija, dar za tehniku mladog Klerića i odličan uspeh "sa izraženim sklonostima prema rudarstvu", bili su dovoljni da ga država kao svog pitomca pošalje na studije u Frajburg, na Rudarsku akademiju.
Odatle je prešao u Cirih da izučava mašinstvo, a onda se vratio u Frajburg i završio započete studije geologije i minerologije. Tako je Ljubomir Klerić postao prvi diplomirani inženjer, stručnjak u tim oblastima.
Uz odobrenje Ministarstva prosvete, on je 1869. otišao u Berlin na Rudarsku akademiju, gde je, prema sopstvenom izboru, slušao specijalističke kurseve rudarstva. Potom je teorijsko znanje isprobao i u rudnicima Vestfalije, Saksonije, Gornje Šlezije, i u rudniku Pribrama, u Češkoj. Vratio se u Beograd 1870. sa velikim znanjem ne samo rudarstva i minerologije, nego i mašinstva i matematike.
