Igra za vojnike
Pokušavamo da od zaborava otrgnemo nazive i značenje raznih verovanja, predmeta i ljudskog ponašanja iz srpske starine.
Iako su zuje ili zuce bile prava muška igra u kojoj su mogle da se dobiju i ozbiljne batine, zadržala se skoro do današnjih dana, ne gubeći na popularnosti. Igrala se na ulici, u kafanama, naročito u vojsci.
Da li nekom brojalicom, ili dobrovoljno, odredi se zuja ili zuca, prva žrtva. On savije desnu ruku koja je uz telo i podigne je tako da dlanom zakloni oči, kako ne bi video šta mu se dešava iza leđa. Zatim ispod pazuha desne ruke progura šaku leve ruke i nasloni dlan prema ramenu, tako da je dlan okrenut prema ostalim igračima.
Ostali igrači mu se okupe iza leđa i tajno se dogovore ko će da zamahne otvorenom rukom i zuju raspali po dlanu. Pošto je udarac pao, svi igrači podignu ruke prema zuji, i glasno počnu da zuje: "Zžžžžz!" kao muve, ose, bumbari, ili već kako hoće.
Zuja se okreće i gleda sva ta nevina lica, i među njima treba da pogodi od koga je primio udarac. Ako pogodi, zamenjuju mesta, ali se to ne dešava baš tako lako.
Zuji ne preostaje ništa drugo nego da posle nekoliko udaraca shvati kako se valja postaviti, i da je potrebno stati u mali raskorak, radi ravnoteže, pošto su udarači često toliko nemilosrdni da nesrećnika umeju da bace i u prašinu.
Znalo se tu udariti i tako jako, da bi zuja dugo lovio dah, i trljao brideći dlan. Ali, ne prihvatiti poziv na ovu igru je bila velika sramota, a nesuđeni zuja bi bio podvrgnut uvredama u vezi sa muškošću i još mnogo čim.
Igra "Neka bije, neka bije" imala je grublje ime nego prethodna, ali se mnogo češće završavala smehom. Jedan igrač je zapisničar koji pravi tajni spisak sa lažnim imenima i proziva ostale igrače. Dolazi mu jedan po jedan igrač i izmišlja sebi ime za tu priliku.
Igrači stoje u krugu tako da je lopta u centru i svima nadohvat ruke. Zapisničar stoji izvan kruga i proziva imena "Neka bije neka bije" i kaže nečije izmišljeno ime.
Igrači koji nisu prozvani trče van kruga koliko ih noge nose, a prozvani uzima loptu i gađa najbližeg. Pogođeni ispada, ali ispada i bacač, ako bi promašio. Lopta mora da stoji tačno na određenoj tački, a ukoliko nije, zapisničar izgovara: "Neka bije neka bije, lopta na mestu nije".
Najbolje su prolazili maštoviti koji bi sebi izmislili ime tako da nasmeju ili zbune ostale, pa kad budu prozvani imaju dovoljno vremena da zgrabe loptu i pogode nekog, dok se igrači smeju.
