RAČIĆ
Iz Sarajeva, g. Hamo Račić, čija je familija - "đed Daut, njegov otac Ferhat, a pre njega Mustafa" - iz Šahoviča, danas Tomaševo, kod Bijelog Polja, navodi i da se spominje "neko bratstvo Kalića ili Kaljića", pa želi da sazna kada su došli u taj kraj.
O poreklu Račića muslimana u ovom kraju u obzir dolaze dva tumačenja:
M. Nedeljković, u knjizi "Krst i polumesec" - o poreklu muslimanskih porodica srpsko-hrvatskog jezika - pored dve nesrodne muslimanske familije Račića u Pounju, navodi i Račiće u Kolašinu, za koje kaže da su od Kaljića.
A o poreklu Kaljića u Kolašinu i Podgori pod Ljubišnjom, u Potarju, A. Pejatović piše da je "najpre došao nekakav Kaljo iz Morače u Kolašin", gde se unajmio kod nekog muhamedanca Mušovića, oženio se i poturčio, pa se "od njega narodilo čitavo pleme Kaljića".
I još, da se oni dele na Eldiće, Laniće, Žarene, Čikoviće, Gezoviće, Račiće, Kupusare, Ibraimoviće i Redžoviće.
Napominjemo da su Mušovići starog srpskog porekla, o čemu su pisao njihov najugledniji naučni radnik, istoričar dr Ejup Mušović i akademik M. Lutovac.
Iz raspoložive literature nismo uspeli da saznamo po kome su Račići dobili ovo prezime. Etimološke zakonitosti navode da je moglo nastati od muških imena Račo/Rača ili Raco/Raca koja su izvedena od imena Radomir/Radoslav. Na to upućuje ne samo isti koren već i to da se ne zna ni za jedno muslimansko ime iz koga bi se mogli izvesti takvi hipokoristici.
Zato se može pretpostaviti da su u islam prešli tek Kaljovi potomci druge ili treće generacije, na šta navode mnogi primeri postupnog islamizovanja čitavih familija, kakav je slučaj Popovića, zvanih Micani, u istoj ovoj oblasti.
Drugo tumačenje porekla Račića mnogo je jednostavnije - pod uslovom da se zanemari prvo - i zasniva se na porodičnom predanju. Naime, poislamljeni Račići su iz plemena Vasojevića, od grane Novakovića, koji su se zbratili s Kaljićima, odnosno "ušli" u ovu familiju. R. Vešović kazuje da je bratstvo Račića u Slatini jedno od najjačih ogranaka ove grupe i da prezime nose po pretku Dmitru-Rači, od koga je, do 30-ih godina prošlog veka bilo osam pasova, generacija.
Jedan od njih je onaj čuveni narodni poslanik Krljevine SHS, Puniša Račić, koji je 1828. godine u parlamentu pucao u hrvatske poslanike.
Priznajemo, međutim, da bez konkretnijih, i to arhivskih, podataka u Bijelom Polju i regionu ne možemo da damo konačan odgovor na pitanja koja nam je uputio g. Hamo, pogotovo na ovo malo prostora.
