TOROMAN

G. Radenko Toroman, iz Novog Miloševa, kod Kikinde, piše da se tu njegov otac, pre pola veka, doselio iz okoline Priboja na Limu i dodaje priču da su Toromani poreklom iz Crne Gore, gde su imali drugo prezime. Ustanovio je da Toromana ima u okolini Gornjeg Milanovca, u Crnoj Gori i Bihaću, u Zenici muslimana Toromanovića, a sreo je jednog Toromana iz Šibenika, Hrvata katolika. Njegova porodica slavi Đurđevdan.

U Bosni, pravoslavni Toromani su zabeleženi u mestima Mokronoge kod Višegrada i Bjelušinama kod Rudog, a budući da slave Đurđevdan verovatno se radi o srodnicima g. Radenka. U Starom Vlahu, Višegrad, postoje porodice Bandović-Gavrilović, prema porodičnom predanju doseljene iz Hercegovine, koje slave Đurđevdan, a ranije prezime im je bilo Toroman.

Svi Toromani su nekada živeli u Polimlju, u Poblaću - gde su starosedeoci, i Borku, i u oba mesta slavili Đurđevdan. Za Toromane u Poblaću je zabeleženo predanje da su obnovili jednu staru crkvu na njenim ruševinama (ranijim temeljima) - Ocrkavlje i tu pronašli čitav kazan dukata crkvenog novca.

U mestu Srđevac, na ušću reke Goduše u Lim, postoji toponim Toromani. Danas u ovom mestu žive muslimani doseljeni iz drugih krajeva, a posle 1912. ponovo i srpsko stanovništvo. Prezime Toroman je nesumnjiv dokaz da su te porodice ovde postojale i pre iseljavanja u 17. veku, u Velikoj seobi.

U Staroj Crnoj Gori, u selu Erakovići u plemenu Njeguši, Toromani su jedan ogranak bratstva Popovića. Iako slave Đurđevan, kao Toromani u Polimlju poriču svaku vezu s njima. Uprkos tome, smatramo da su istog porekla, to jest da su od Toromana doseljenih iz Polimlja.

U 15. veku i kasnije, bilo je mnogo seoba iz župnijih srpskih zemalja u crnogorska Brda, kao sigurnija i slobodnija za život pod Turcima koji nisu ni pokušavali da potpuno osvoje planinske krajeve, osim da im nametne stočarski danak. Pridošlo stanovništvo je prihvatalo običaje starosedelaca i plemenske tradicije.

Među njeguškim porodicama koje su se 1852. godine iselile u novonastalo Petrovo Selo na planini Miroč u Srbiji, bilo je i Toromana. Toromani u okolini Požarevca imaju druge slave, pa nije isključeno da je g. Radenko sretao njihove potomke. Prema njihovom kazivanju, ovde su došli iz Banata, a tamo - u vreme Velike seobe.

U Hrvatskoj, Toroman postoji i u Pakracu i Zadru, a Toromanovići u Osijeku.
Muslimani Toromanovići su uglavnom iz Cazinske krajine. Posle Prvog svetskog rata, bilo ih je tridesetak porodica u Cazinu, odakle su se iseljavali u Bihać i po Pounju. U Gornjoj Koprivni postoji i Toromanovo selo čiji su žitelji poreklom od islamizovanih Srba.