Bogorodica Trojeručica oplakala ratove

Kad je kralj nekada delio zemlju selima, odrediše jednog Slančanina da stavi pogaču i so na glavu i udari među. Išao, on išao i stigne do groblja. Ono mu se nikako ne svide, zaobiđe ga i stigne do manastira, koji se ubeleži Slancima. Tako se baš na granici dva sela, Slanaca i Velikog Sela, ugnezdio manastir Svetog Stefana. Manastir pripada ataru slanačkom, a groblje Velikom Selu.

Manastir je metoh Hilandara, a u Srbiji hilandarskih metoha ima vrlo malo. Kažu da se mogu prebrojati prstima jedne ruke. Pre dvadesetak godina ovde je zaplakala ikona Bogorodice, baš na Preobraženje. Ikonu je darovao iguman Hilandara, a reprodukcija je čuvene hilandarske Bogorodice Trojeručice.

Tomina ženidba

Živojin Todorović tvrdi da je mnogo ljudi videlo Bogorodičine suze. - To je video otac Toma, koji je tad bio jeromonah u manastiru Svetog Stefana, ali posle je napustio manastir i oženio se. Kako i zašto, to niko ne zna.

Iguman Svetog Stefana otac Andrej kaže da nije bio u manastiru kad su Bogorodici potekle suze. Bilo je to 1989. i čuo je da je plakala tri dana. I danas se neki zaklinju da je vidljiv trag Bogorodičinih suza koje su se slivale do grudi.

Meštani Slanaca veruju da je Bogorodica plakala zbog ratova koji su pretili Jugoslaviji i kunu se da ulje iz manastirskih kandila leči ekcem ruke. Isplelo se i predanje kako je tog dana otac Toma krstio dete, a ono plakalo.

Otac Toma se začudio i rekao seljaku: "Nijedno dete mi nije plakalo na krštenju, a tvoje plače". Seljak mu je onda odgovorio: "Ne plače samo moje dete, plače i ona" i pokaza na ikonu Bogorodice koja u naručju drži malog Hrista.

Seljani pripovedaju da je tog dana strašno padala kiša, grmelo je, a kroz crkvu je nekako čudno sevalo.

Legende o čudima tako su se godinama ispredale u selima Slanci i Veliko Selo, a svako priča neki samo njemu znan detalj koji je vrlo važan u tumačenju božjih znakova.

Kolone ljudi

Meštanin Velikog Sela Zoran Nikolić kaže da je celo selo brujalo kad su Bogorodici potekle suze. - Ja to nisam video, ali verujem da je tako bilo, ljudi su mi se kleli da je to istina. Ovo je drugi manastir po starini u Srbiji. Svakog dana dolazi kolona ljudi, idu na manastirski izvor koji leči oči i da se pomole Bogu. A ne znam zašto autobus ne ide skroz do manastira, nego stari ljudi pešače podosta do manastira. Nije mi jasno, idu autobusi do kvantaša, a imaš u Beogradu pijaca gde god hoćeš, a ovako nešto nema nigde.

Otac Radenko Živaljević, sveštenik crkve Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana u Velikom Selu, kaže da je plač ikone uvek čudo božje.

- To je opomena od Boga da postoji i duhovni svet, da nije sve u materijalnom, da se narod trgne od greha. Zato se pojavljuju suze na ikoni, a nigde na vidiku kiše ili vlage. Nije na nama da mi objašnjavamo tajne božje. Kaže meni seljak: "Ja svašta radim, a nije meni ništa", pa nije mu ništa, ali jeste njegovoj porodici. Ne kaže uzalud poslovica "koga Bog ne opominje, od njega je i digao ruke" - objašnjava otac Radenko.

Zato se ljudi uzalud muče da dešifruju božje poruke, jer se promisao ne može proniknuti. Ni priroda nije dovoljno otkrivena, a kamoli božji putokazi. Nije ikona parče oslikanog drveta, vernik smatra da je ona čisto prisustvo svetitelja. On celiva ikonu, jer je to dodir nevidljive stvarnosti.

Ima neka sila

Poljoprivrednik Dragoslav Anastasijević iz Velikog Sela kaže da je manastir u Slancima više puta rušen, a da su od njegovog kamena podignute dve crkve, u Velikom Selu i u Mirijevu.
- Ima neka sila, ne može niko da me ubedi. Sve familije tih ljudi koji su rušili manastir, stradale su.