Hajde, oče proto, i vi u rat sa krstom u ruci
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
"Pucnjava je bila tako strašna da sam mislio: ovo je strašni sud i nijedan, koji je sad tamo na bojnom polju, neće izneti živu glavu!
Otac prota prvo je posmatrao ceo prizor, pa onda reče: 'Propala generacija! Iskvario se naš svet, gospodine, omekšao, prolukavio se, prošeretio se, beži, neće da se bije"!
Ja ga prekidoh pitanjem: 'Mislite li vi, oče proto, da pred onom turskom vojskom ima derviša, koji je oduševljavaju i fanatiziraju'? 'O, zacelo ih ima'! 'A mislite li da njine besede raspaljuju oduševljenje u vojsci'? 'Raspaljuju, vera mnogo može, ona fanatizira i čeliči'. 'Dakle, vi ste, oče proto, srpski derviš, pa hajdete da učinimo ovako: ja ću uzeti sablju, a vi krst u ruku, pa kad ona vojska, što maršira za nama, stigne u Aleksinac i pođe u boj, mi da idemo pred njom i da je oduševljavamo našim primerom i besedama! Pristajete li'? 'Šta vama pada na um! Mogao bi čovek poginuti, a to nije naš poziv'. 'Ne smete, dakle! Pa što mi onda govorite o strašljivoj, iskvarenoj generaciji!
Te 'strašljive generacije' eno tamo, gde se po onome paklu nosi s azijatskim halama, a mi ovde sedimo na mekoj bundi i zanimamo se moralisanjem'. Otac prota ućuta i do Aleksinca ne progovorismo više ni reči".
(Pera Todorović, novinar i političar o srpsko-turskom ratu 1876)
