Masakr u Goračiću
Pet dana pred izbore za Narodnu skupštinu u februaru 1893. Srbija je bila na ivici bune.
Liberali u vladi više nisu birali sredstva da bi isterali radikale iz opštinskih uprava, pa su u mnogima nameštali da im se izglasa nepoverenje.
Kada su to učinili i u selu Goračiću, radikali nisu hteli da se povuku. Seljaci su se ulogorili oko opštinske sudnice s motkama i sekirama, i nisu pripuštali zgradi novu upravu, pa je ona morala da se smesti u kafani.
Okružni načelnik iz Čačka pokušao je da rasturi branitelje opštine, ali su ga oni oterali uz psovke. Sutradan se u Goračiću pojavila vojska. Narod nije hteo da se raziđe na poziv komandira, pa je palo naređenje da se otvori vatra na narod.
Poginulo je 18 seljaka, sedam je bilo ranjeno, a u zatvoru je završilo čak 70 domaćina. Komandir je u izveštaju napisao da su njegove čete samo odgovorile na navodne pucnje iz gomile, da su se seljaci spremali na juriš, i da su vojnici morali da se brane... Masakr u Goračiću trebalo je da odbije narod od radikala.
Na dan skupštinskih izbora, liberali su upotrebili poslednje oružje. U većim radikalskim uporištima na ulicama se pojavila vojska. Bila je to gruba demonstracija sile na biralištima, kao poslednja opomena narodu da se uzme u pamet.
