Prvi odsvirao "Marš na Drinu"
Čuveni "Marš na Drinu" Stanislava Biničkog nastao je u vihoru Prvog svetskog rata, a prvi ga je u Beogradu izveo Predrag Gračanin, violinista rodom iz Valjeva. Zato je kasnije uzeo običaj da nastupe u kafanama započinje i završava uvek isto, "Maršom na Drinu".
Predrag nije bio samo izuzetan majstor na violini, nego i za kafanski štimung. Umeo je da raspoloženje dovede od veselja do usijanja. Radio je kao šef orkestra u poznatim beogradskim kafanama, poput "Toplice", "Uroševe pivnice", "Kod Kolarca".
|
Izmislili provod
|
Svojom violinom pratio je i mnoge pevačice na glasu, a najviše Vuku Šeherović i Olgu Jančevecku. Repertoar mu je bio bogat, najviše srpskim narodnim pesmama i igrama, ali mu nisu bile strane ni nove, salonske melodije, šlageri i romanse.
Komponovao je i sam. Njegovo delo je i danas omiljena pesma među boemima "Ciganska je tuga pregolema".
Počev od 1928, orkestar Predraga Gračanina svirao je i na radiju, samostalno, ili kao pratnja pevačima kada su snimali ploče. Naročito ga je tražio jedan od najboljih srpskih pevača svih vremena Mijat Mijatović.
Između dva svetska rata braća Gračanin su snimili nekoliko ploča, ali se do danas zadržala samo jedna. Čuva se u Muzikološkom institutu Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu i na njoj su dva kola, "Sremčica" i "Oleg", koje su braća sama komponovala.
U porodičnom životu Predrag nije imao sreće. Prvi brak sa suprugom Martom je propao, a iz njega je imao kći Divnu. Ona je bila udata za izvesnog Svetu, policijskog službenika i radila je u trgovini. Imala je divan glas i ko zna da li bi nastavila muzičku tradiciju Gračanina da nije umrla mlada. Sa drugom ženom Pepicom Predrag nije imao dece.
Posle Drugog svetskog rata se penzionisao i povukao u miran život, prodavši deo porodične kuće na Čuburi. Braća su se i dalje volela i poštovala, ali su se sve ređe posećivala.
Primaš Predrag Gračanin umro je tiho, 1969. u Beogradu. Tek poneke novine su ga ispratile malim nekrologom.
