Radikalska osveta
Vlada Milutina Garašanina pala je 1886. mimo izbora, kao usputna šteta u bračno-političkim sukobima kralja Milana, austrofila i kraljice Natalije, naklonjene Rusiji, koja se narodu prikazivala kao srpska nacionalistkinja.
Kralj je dopustio liberalima Jovana Ristića da sa radikalima obrazuju novu vladu. U Srbiji je nastalo pravo narodno veselje, a radikalima ništa više nije stajalo na putu da naprednjacima vrate milo za drago. Istoričar Slobodan Jovanović o tom vremenu piše: "Liberalno-radikalska veselja bila su, u stvari, pijanke. I kada bi se ljudi jednom napili, njima nije bilo dosta da viču novim ministrima: 'Živeli!' Oni su osećali potrebu da izbiju još ponekog naprednjaka - bez toga njihovo veselje nije bilo potpuno!" Srbija je uskoro i doslovno plivala u krvi naprednjaka.
Rulja je u Beogradu posle pobede liberala i radikala nagrnula pred kuću vođe naprednjaka Garašanina, i prozore mu zasula kamenicama. Bivši premijer nije bio kukavica. Sa prozora je iz pištolja ispalio nekoliko metaka, i u tom metežu je ranjen jedan čovek.
Okupljenu masu je najviše razbesnelo to što Garašanin, dok je pucao, nije gasio cigaru u ustima! On se izvukao, ali nisu svi njegovi partijski drugovi bili te sreće. Ubijeno ih je skoro 150, a po selima su čak jahani, bičevani, pa i nabijani na kočeve.
Kada su te iste 1886. godine u jesen raspisani novi izbori, naprednjaci su svojim pristalicama poručivali: "Čuvajte glave svoje, ne idite na birališta!"
