Nemoguće je kazniti revoluciju
Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
Ovako je advokat komuniste-atenatora na kralja Aleksandra Triša Kaclerović govorio 1922. godine:
"Setite se atentata na predsednika austrougarske vlade grofa Štirka. Njega je ubio za ručkom, usred kafane, ne jedan molerski radnik, ne neki proleter koji živi po kapijama i po kanalima, nego jedan doktor filozofije, jedna najbolja glava, najbolje srce, Fric Adler. Ubio ga je iz najidealnijih motiva jer je verovao da tim protestom, ako ne da vrši socijalističku dužnost, ono da protestuje što jedan čovek usled ratnih užasa može da čini šta hoće.
Adler je hteo da opomene ljude iz mase da se pokrenu. Hteti kazniti revoluciju moguće je samo u Jugoslaviji. Kazniti jednu pojavu koja postoji otkako je sveta, koja će postojati dogod bi postojao antagonizam klasa, to je nemoguće. Onda bi se mogli načiniti debeli tomovi satire o tome šta bi sve imalo da se kazni kao revolucija.
Revolucija nije specijalitet komunističkih partija i radničke klase već svih klasa čiji su interesi u istorijskom času i poklapali sa napretkom čovečanstva. Imate francusku revoluciju. Feudalni sistem se sukobio sa buržoazijom, koja je držala kesu, pa htela vlast... Revolucija ruši sve staro i mora da se služi i nasiljem. Buržoazija se njime slavno poslužila. Niko je za to nije izveo pred sud".
