Junak sa perom i mačem
Stevan Vladislav Kaćanski, najpopularniji patriotski srpski pesnik iz druge polovine 19. veka, još za života je stekao nadimak Stari bard. Rođen je u uglednoj srpskoj porodici u Sentomašu, potonjem Srbobranu. Revolucija u Beču i Pešti 1848. vratila ga je sa studija u Jegri, na severu Mađarske, u rodni grad, gde je pristupio Srpskom narodnom pokretu. Odlučnošću i bistrim umom brzo je stekao poverenje narodnih prvaka, pa je učestvovao u čuvenoj Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima.
Zahvaljujući svom stricu, istaknutom rodoljubu Sergeju Kaćanskom, izabran je u delegaciju koja je otišla u Zagreb da pregovara sa banom Jelačićem o zajedničkoj borbi protiv nacionalističkih ciljeva mađarske revolucije. Mladi Kaćanski je dobio i poseban zadatak, da na tom putu pobuni slavonske graničare. Učestovao je u odbrani Sentomaša, u bitkama kod Bačkog Gradišta i Sremskih Karlovaca.
Kod Temerina je ispevao "Noćnicu", koju su ratnici prepisivali u rovovima i širili je bojištima. Posle sloma Srpskog narodnog pokreta i gušenja Mađarske revolucije 1849, Kaćanski je otišao sa delegacijom u Beč da bi od cara Franje Josifa tražili prava obećana za Srbe. Car nikada nije održao reč. Razočaran prevrtljivom politikom Beča, Stevan Kaćanski se zavetovao da će se do kraja života boriti protiv Austrije.
Bio je mlad pravnik kada ga je otac Trifun izbacio iz kuće i testamenta jer je odbio da se posveti velikom porodičnom gazdinstvu. A Stevan je govorio da prezire bogatstvo koje je stečeno znojem seoske sirotinje. Sa suprugom, koja mu je u brak dovela tri devojčice, i tek rođenim sinom Vladislavom, našao se Kaćanski 1857. u Beogradu, bez državljanstva, posla, prijatelja. Objavljujući rodoljubive stihove u novinama skrenuo je pažnju javnosti, naročito pesmom "Na Srbobranu".
Opasna pesma
Policijske uhode kneza Mihaila Obrenovića su kod Kaćanskog pronašle, a možda i podmetnule, kako se sumnjalo, beležnicu sa pesmom o Karađorđu. To je bilo dovoljno da mu se zatvore sva vrata. Pesnik je gladovao, ali se nije predavao. U to doba, početkom 60-ih godina 19. veka, napisao jednu od svojih najlepših pesama "Oj, oblaci", za koju je muziku komponovao Mita Topalović.
O Kaćanskom je počelo da se govori kao o novoj zvezdi na književnom nebu. Dobio je mesto gimnazijskog profesora istorije, ali nije je izdržao da ne napada austrofilsku politiku kneza Mihajla Obenovića. Rešenje o državljanstvu Kneževine Srbije Stevan Kaćanski je dobio 1862. godine. Tek što je otvorio list "Srpska narodnost", Turci su bombardovali Beograd.
Kaćanski je okupio dobrovoljce i sa narodnim junakom Đokom Vlajkovićem razoružao poveći turski odred. Postao je narodni junak, ali mu se list ugasio. Knez Mihailo nije mogao da mu odrekne zasluge, ali, da bi ga držao podalje od prestonice, poslao ga je za profesora u Kragujevac.
