Uspon Nikole Pašića
Izbori u "crvenom" Kragujevcu 1875. završili su se pravim uličnim ratom između vojske i građana. Knez Milan Obrenović je najpre u panici tražio da vojska odmah zapuca po Kragujevcu, a kada je premijer Ljubomir Kaljević to odbio, tražio je da se vojnici preruše u radnike i razlupaju grad, kako bi taj "nered" poslužio za uvođenje vanrednog stanja. To je odbio kragujevački komandant.
Vojska je ipak umarširala u varoš. Tada su dva građanina poginula, a trojica su ranjena.
Na istim lokalnim izborima, ali u Kruševcu, počeo je uspon mladog zaječarskog inženjera Nikole Pašića, koji će kasnije postati najmoćnija ličnost srpske politike.
Pošto činovnici nisu mogli da budu kandidati za poslanike, Pašić je uoči izbora podneo ostavku u kruševačkom Okružnom načelstvu. Ostavka mu nije uvažena, jer se znalo da je blizak socijalisti Svetozaru Markoviću. Pašić se kandidovao tri godine kasnije u rodnom Zaječaru i pobedio, ali mu je policija ukinula mandat. Pobedio je i na ponovljenim izborima, da bi na Skupštini u Nišu opasno zakuvao čorbu vladi, spajajući u savez protiv vlasti čak i opozicionare oprečnih programa.
Na Berlinskom kongresu 1878, po tek okončanom ratu sa Turskom, Srbija je stekla nezavisnost. Platila ju je preskupo, sa 20.000 poginulih i - bankrotstvom. Pošto je Austrougarska dobila pravo da gradi prvu železničku prugu u tek oslobođenoj kneževini, zadužila je srpsku kasu kod francuske banke Generalna unija. Banka je, međutim, ubrzo propala u berzanskim spekulacijama, a njen predsednik je otišao u zatvor zbog prevara. Tada je obelodanjeno da je knez Milan Obrenović dao Uniji 150.000 franaka da u njegovo ime igra na berzi, i da je sve izgubio. Srpska javnost je mesecima izračunavala štetu koju će zbog Unije pretrpeti svaki građanin Srbije, a Pašićevi radikali su likovali i dolivali ulje na vatru.