Cigan-mala protiv zlih duhova
U hladovini 30 stepeni, ispod limenih streha i razapetih najlona još i više, a na njihovim tamnoputim licima osmeh. U duši tuga, u očima nada, a na usnama pesma. To su ljudi iz "vesele doline", najvećeg romskog naselja, neki kažu geta, u Evropi, smeštenog nadomak Skoplja, gde živi skoro 40.000 ljudi, koliko imaju, recimo, Zaječar ili Jagodina.
Zvanično ime opštine je Šuto Orizari, ali je u narodu poznatija kao Šutka. U njoj svaki žitelj ima svoj nedosanjani san: da bude najbolji od najboljih, da mu se drugi dive, poštuju, jednostavno, da bude pravi šampion. Svejedno da li u boksu, u treniranju golubova i gusaka, u turniru slušanja turskih pesama gde je šampion onaj ko prvi zaplače, ležanju na ekserima ili u isterivanju duhova.
Jedan je šampion za najbolja odela i pravljenje atmosfere u kafićima, ali tu živi "najumniji" Rom koji 20 godina piše rečnik jer čeka inspiraciju. Većinu žitelja Šutke čine Romi, 25 odsto su Albanci, dok je nekolicina makedonskog porekla.
- I mi imamo problemi sa Šiptari. Mnogo ih je... Uzeše nam jednu od dve osnovne škole - skloni su da se požale žitelji romske mahale.
O Romima iz najsiromašnije opštine na Balkanu pisale su se knjige i romani, snimani filmovi - igrani i dokumentarni, ali još niko do kraja nije uspeo da pronikne kako se osećaju ljudi gurnuti na margine društva.
Narod bez dokumenata
|
"Više problema nego sa policijom, Šutka ima sa vampirima", glasi jedna od rečenica iz filma "Knjiga rekorda Šutke". Za hvatanje vampira je zadužen čičko Suljo, a za "đinove" (zle duhove) derviš Jašar. On kaže da su "đinovi sluge sotone i da žive ljudima u krvi, odnosno tamo gde je nećisto".
Najveći butik u regionu
Vrućina koja je toga dana pritisla i Šutku gotovo je ispraznila ulice i sokake najvećeg romskog naselja na Balkanu. U glavnoj, više od jednog kilometra dugačkoj ulici, najvećem i najjeftinijem butiku odeće, obuće i raznih drangulija pod otvorenim nebom u Makedoniji, nije bilo toliko velike gužve. Prodavci su sedeli uz svoju izloženu robu hladeći se komadima kartona.
Severdžan Mustafovski leti i zimi na tezgi prodaje majice, bluze, jakne, cipele, patike...
- Ovo je najveći butik na Balkanu. Celo Skoplje i Makedonija kod nas kupuju. Zašto? Zato što smo najjeftiniji, a izbor je ogroman. Sve je na jednom mestu, pa ko voli, nek izvoli - pohvalio se znalački Severdžan. Preko puta njega golobradi Džemail naglas reklamira konzerve hladnog piva ko zna odakle i po kojoj ceni nabavljene. Iz jedne otpi nekoliko gutljaja, pa gostoljubivo ponudi i novinara.
Prokletstvo čergara
|
Uz buku dotrajalih autobusa, zarđalih automobila i škripavih zaprežnih kola koja promiču izlokanim ulicama i sokacima sa svih strana se čuje glasna muzika i pesma. Ovde, na glavnoj promenadi, i leti i zimi, pokazuje se sve. I tek rođena beba, ali i odnekud dovezeni "mercedes". A ako je nekog od njih sudbina potapšala po ramenu i stekao slavu poput Esme Redžepove, Muharema Serbezovskog ili naturščika iz filmova Emira Kustruce, postao je heroj svake romske uličice.
Na kraju jednog sokaka, gde se završava velika deponija smeća, blizu davno zarđale metalne ograde, svoj štand, pokriven najlonima, postavio je i sredovečni Ahmet Kurtiši. Pomaže mu najmlađe od četvoro dece. Veli, promet je slab, ali za koricu hleba se uvek zaradi.
Na pitanje da li poznaje Doktora Kolju iz filmova Kusturice i Stoleta Popova, na licu mu se, uz potvrdan odgovor, razvuče široki osmeh. Ahmet, Džemail, Severdžan, Orhan, Zekir, Sakip, svi oni žive u Šutki, na 635 hektara naselja, gde se udžerice, drvene barake i kartonske straćare mešaju sa pravim, raskošnim vilama i palatama. To pokazuje da Šutka ima i drugo, malo srećnije lice.
- Ima i bogatih ljudi, ali se oni na prste mogu izbrojati. Njihove kuće bodu oči, stvarnost se time izvrće, ali je istina jedna. Ovde se veoma teško živi, ako se to uopšte i može nazvati životom - jada se mlada Romkinja, student završne godine Pravnog fakulteta, koja je, valjda zbog stida, odbila da kaže svoje ime.
Život na crno
Podatak da su Romi najbrojniji na spisku onih koji primaju socijalnu pomoć od svega 1.200 denara (20 evra) najbolje ilustruje njihov društveni položaj. Zamenik gradonačelnika opštine Šuto Orizari Naser Osmani tvrdi da je čak 90 odsto od ukupno 40.000 žitelja Šutke nezaposleno, da jedva 10 procenata ima neki biznis i da je zastupljenost Roma u državnim institicijama svega 0,1 odsto.
- Preživljavamo od skromne socijalne pomoći i onoga što zaradimo na crno. A ni to nije dovoljno. Neka nam je dragi Bog na pomoći - najčešći je odgovor Roma na pitanje kako krpe kraj s krajem. Predstavnici biznis zajednice u Makedoniji kažu da je država zaboravila na ovaj deo Skoplja, udaljen svega desetak kilometara od centra metropole.
Međutim, romsko utočište još nema hitne pomoći, policijske stanice, banke, pošte, srednje škole, doma kulture... Zato iz opštine beže svi oni koji imaju negde da odu. Najčešće u zemlje bogatije Evrope. To je prava slika vesele doline. Ima u Šutki zanimljivih, čudnih i bogatih ljudi, junaka baš kao iz Felinijevih filmova, ali su oni kap u moru među onima koji žive u krajnjoj bedi, ali sa pesmom na usnama jer su bolji dani uvek tu, nadomak vrata.
Tepanje đubretu
|