ŠIKOPARIJA
Gospodin Momčilo Šikoparija iz Novog Sada, sa slavom Lazareva subota ili Vrbica, kaže da ovo prezime "postoji u Vojvodini od pre oko 400 godina". Ali, ni on ni njegovi - iz Žablja, ili iz Čuruga, kod Novog Sada - ne znaju kako je prezime nastalo, a ni "iz kojih krajeva su došli na sever Srbije". Zna samo da Šikoparija ima i u Vilovu, kod Titela.
Prezime je uistinu izuzetno, ali je rezultat našeg obimnog traganja, nažalost, oskudan. Odmah pada u oči da su sva tri naselja, u kojima - kako navodi g. Momčilo - ima ili je bilo njegovih srodnika, odnosno porodica sa istim prezimenom, u Šajkaškoj, u Bačkoj.
Pažljivim uvidom u "Rečnik prezimena Šajkaške", 18. i 19. vek, Šikoparije smo našli u Đurđevu 1844-55, u Žablju 1778-1813. i 1837-86, u Kaću 1864-67. i u Čeneju 1796. godine. Prezime Šikoparin je upisano u Đurđevu, Žablju i Titelu, a Šikoparina u Žablju.
Nigde drugde, ni u Vojvodini ni u drugim krajevima, nema porodica s prezimenima Šikoparija ili sličnim. U Vasojevićima su Šikovići, za koje V. i A. Miljanić, u "Prezimenima u Crnoj Gori", kažu da su, inače, Odovići, ogranak Miloševića (Lopaćana). "Prezimena Srba u Bosni" Đ. Janjatovića sadrže Šiko, zabeleženo krajem 19. veka u parohiji Vukovsko kod Bugojna, Šikan, Šikanja i Šikanić - u parohijama kod Prnjavora, Šikalaš kod Travnika, Šikić kod Kulen Vakufa, Šiklić kod Sanice i Šikuljak u parohijama Ilijaš i Vareš.
Uz sav naš napor i traganje, do porekla ovog prezimena nismo doprli. Dva jedina raspoloživa izvora daju potpuno različita tumačenja:
Narodno predanje o bratstvu Aligrudića kaže da Šikoparije potiču od pretka koji je ime Grudo dobio po Grudama u Hercegovini, a imao je braću Šikmana, Šika, i Boja, koji su živeli u 17. veku i u neko vreme prebegli u Zetu.
"Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika", izdanje ranije JAZU, kaže da reč šikoparinac znači - hajdučki ili razbojnički jatak.
Predanje o Aligrudićima je pod znakom pitanja - u naučnoj literaturi nije zabeleženo muško lično ime Šikman od koga bi bio hipokoristik Šiko. A što se izraza barona Trenka tiče, takvog tumačenja nema ni u nemačkom, ni mađarskom, a ni italijanskom jeziku.
Ostaje treća pretpostavka - da je u pitanju složenica od turcizama šik - zlato i para - komadić, to jest novčić, koji su zvali šikoparija, zbog male vrednosti. Da li je od toga postao nadimak - kad je neki Turčin, ili baron Trenk, hteo da ponizi nekog čoveka koji je držao do sebe i odbijao da se prikloni. Njegovi potomci na to mogu biti ponosni jer njihov predak nije dao na sebe i time izazvao mržnju ili Osmanlija ili Austro-Mađara.
