Konstantinović

Iz Melburna, g. Jovan Konstantinović, rođen u Smederevu, pita za svoje poreklo, ali ne daje podatke o krsnoj slavi porodice i mestu rođenja oca Radivoja, mada je i on, verovatno, rođen u tom gradu. Jer, u njemu živi i stric g. Jobana, Dušan, sa tri sina. Podatak da mu se deda Svetozar-Toza, za koga nije siguran da li se prezivao Konstantinović ili Kostadinović, rodio u selu Krnjevu kod Smedereva, može biti važan, iako je izostala godina njegovog rođenja, ali se navodi da je baba Natalija rođena 1892, a njen suprug je svakako bio stariji od nje.

U Krnjevu, u smederevskom Podunavlju, među familijama popisanim tridesetih godina 20. veka, nema ni Konstantinovića ni Kostadinovića, što bi moglo da znači da su tada već bili u Smederevu, pogotovo što ih nije bilo ni u čitavoj smederevskoj okolini.

Malobrojnost porodica sa ovim prezimenima ukazuje i na njihova retka, verovatno trgovačka ili zanatlijsko-ugostiteljska i slična zanimanja, pa ih zato i nalazimo uglavnom u većim mestima i varošicama Srbije - Požarevcu, Kladovu, Beogradu, Zemunu, Šapcu, Kragujevcu.

To nam govori da su u pitanju Cincari.

Konstantinovići-Kostadinovići g. Jovana su bili žitelji Smedereva sigurno od početka 20, a verovatno i od sredine 19. veka, kada se pominju Konstantinovići sa nadimkom Galijaši. To su tri brata, Kosta, Tanasije i Đoka, koji su radili s lađama i bili vrlo bogati.

Đoka Galijaš je bio vrlo pobožan, uvek je nosio krst ispod prsluka i često išao u Svetu goru. Često se i ženio, mada nikad istinski, već je samo "činio akontaciju od miraza". Za njega je zabeleženo da se u Smederevo doselio 1851. godine iz sela Agrafa u Grčkoj.

Postojali su i Janaćije Konstantinović, s nadimkom Žandar, i Dimitrije Konstantinović, poreklom iz Selice u Grčkoj. Ceo vek je radio kao kafedžija, oženio se Srpkinjom, ali ni supruga ni njihova deca nikada nisu naučili ni grčki ni cincarski. Kao slavu je praznovao svoj imendan - Sv. Dimitrija, Mitrovdan.

Da spomenemo i Todora Konstantinovića, rodom iz Megareva u Grčkoj, koji se kao mlad doselio 80-ih godina 19. veka, prvo služio kod kafedžija Grka, a potom bio trgovac i izvozio svinje i žito u Peštu i Beč. Umro je 1900. godine.

Konstantinovići u Požarevcu su imali još jedno, posrbljeno prezime - Harizovići, od svog izvornog, grčkog pezimena - Harisijades. To su bila tri brata koji su se jedan za drugim doselili iz Grčke. Sinovi su im bili činovnici i zanatlije i svi su se ženili Srpkinjama. Slavili su Nikoljdan.