Šobat / Šobot
Po molbi porodice Šobat iz Melburna koja je poreklom iz Drvara a slavi Mitrovdan, saradnici "Vesti" su istražili njihove korene.
Na prostoru između Save i Banjaluke, porodice s prezimenom Šobot zabeležene su u devet parohija, sve sa slave Sv. Dimitrija. Naši čitaoci pitali su da li je moguće da je njihovo prezime (Šobat) moglo nastati greškom nekog službenika, s obzirom na to da u kraju iz koga potiču ima mnogo porodica sa prezimenom Šobot. Ta pretpostavka ima osnova, pogotovo što je oblik Šobot stariji (i ispravniji), jer u Vukovom "Rječniku" nalazimo samo oblike imenice šobot i glagola šobotati, kojima se označava potmuli zvuk iz neke šupljine.
Iz tih izraza je mogao da nastane nadimak za pretka koji je tako govorio (kao da je mumlao). Takođe, u parohiji Nožička (Prnjavor) nalazimo prezime Šobota (ali, ne slavi Mitrovdan, već Sv. Trifuna).
U vreme bosansko-hercegovačkog ustanka, Srbi u Bosanskoj krajini, sa područja Drvara, iseljavali su se mahom u Dalmaciju i Liku. Prema predanju, neki su Šobati (tada su verovatno još bili Šoboti) krenuli u Pakrac, gde ih je zadesila velika zima i onda su, pošto su baš na Nikoljdan uspeli da se izbave, ovog svetitelja uzeli za svog zaštitnika.
Naši čitaoci još pitaju da li su njihovi poreklom iz Šaranaca, u Crnoj Gori, gde se sreću prezimena Šobota, Šobajić, Šobotović i Šobić, da li su se odatle iselili u Srbiju, oko Kraljeva, kao i - da li su svi oni iste loze.
Ne možemo da kažemo da je to isključeno, ali je malo je verovatno da su sve pobrojane familije međusobno srodne. Doduše, to što u Crnoj Gori, koliko znamo, ne postoji prezime Šobota, već samo Šobotić, Šobić i Šobajić, nije nikakav dokaz da su, bar u daljoj liniji srodni i davnašnjeg zajedničkog porekla. Čini se da je prezime Šobat samo iskrivljeno od Šobot(a), ali ni to se bez čvršćih dokaza ne može sa sigurnošću tvrditi.
Za pomenutu porodicu u Bosanskoj krajini, na primer, navodi se da je poreklom od Otona u Dalmaciji ili iz Kotara, doseljena još pre Janković Stojana. Rađenović veli da ih samo u Uncu ima oko 60 kuća i da svi slave istu slavu - Mitrovdan. Odavde su se iseljavali u okolinu Petrovca i u oblast oko Save.
