Lumperajka u Kolubari

Valjevci su u srećna vremena često ručavali van kuće, jer se ispred mnogih kafana prodavalo pečenje sa panja, a postojale su i narodne kuhinje u kojima se moglo dobro najesti od porcije gustog pasulja.

Još 1862. Valjevo je imalo "Krug", restoran brze hrane, koji se baš tim, savremenim izrazom i reklamirao. U "Krugu" je 1897. održano i Prvo prvenstvo u umešnom igranju oslikanim kartama.

Podvala sa himnom

Dušan Simić Buba, šuster po zanimanju, a neradnik po čuvenju, jednom prilikom se zakačio sa valjevskim oficirima. Ko zna koliko bi sukob trajao, da se šuster nije nečeg dosetio. Oficiri su svakog dana ručali u kafani "Srbija". U podne, taman što im je posluženo jelo, Buba uvede ciganski orkestar da sviraju državnu himnu "Bože pravde". Vojnici poustajaše, i u stavu "mirno" slušaju. Ali, nisu znali da je Buba platio muzici da iznova i iznova ponavlja pesmu, dok svi ne iznemognu. Otegla se himna unedogled, oficiri disciplinovano stoje, a dotle se supa slojanila i glavno jelo stvrdnulo. Ostali su gladni, jer ih je služba zvala nazad u kasarnu, i od tada nikad više nisu ulazili u sukob sa lukavim šusterom.

Od polovine 19. veka u kafani "Ilija Birčanin" gazda Stevan Đorđević je prvi uveo ishranu "na čekanje". Mušterija ruča, upisuju mu ceh u tefter, a ovaj podmiri dug čim primi platu.

Stevana je nasledio sin Jovan, trgovac i ratnik, koji je sa nižom poljoprivrednom školom dogurao do čina potpukovnika. Jova je 1918. ušao u Valjevo na čelu oslobodilaca. Dočekale su ga hiljade sugrađana, a jedna starica poklonila mu je pedeset rukom vezenih peškira.

Prvu pravu narodnu "kujnu" otvorio je Makedonac Aćim Aćimović, i to baš naspram hotela "Grand", prodajući i tri puta više porcija hrane od svog velikog i otmenog komšije.

Preko puta valjevske crkve, Miloš Paraćinac je prvih decenija prošlog veka držao kafanu "Znak pitanja". Bio je poznat po tome što je umeo da zatvori sopstveni lokal, kako bi fijakerom "jordanio" kroz varoš.

Kada je sreski načelnik zabranio lumpovanje po gradskim ulicama, gazda Miloš jedne noći najmi fijakeristu i muziku i naloži da fijaker uđe u plitko korito Kolubare koja protiče kroz grad. Tako su nekoliko puta prošli gore-dole, praveći urnebes.

Komandir gradske straže Mihailo Petrović Zonja, strašni brkajlija sa dugačkom sabljom koja se vukla po kaldrmi, podnese prijavu Načelstvu zbog remećenja javnog reda i mira i "protivstajanja naredbi gospodina sreskog načelnika".

Miloš Paraćinac na saslušanju sve lepo prizna, ali uspe da se odbrani izjavom da se zabrana odnosi samo na lumpovanje ulicama, a on je, eto, lumpovao rekom. Potom je naredba proširena i na korito Kolubare.