Ispit u kafani
Pravo ime bilo mu je Gligorije, ali ga je većina Beograđana znala kao profesora Gigu Geršića. Predavao je na Velikoj školi, potonjem Beogradskom univerzitetu, ali je najviše vremena provodio u čaršiji družeći se sa kafedžijama, trgovcima, književnicima, knjižarima...
Nije bio ljubitelj pića, i u kafane je zalazio zbog društva. Pio je kafu ili melanž. Voleo je da igra karte i ponekad bi za kartaškim stolom dočekivao zoru. Bunio se što se društvo razilazi čak i kad bi gazda digao stolice na stolove. Zato je redovno zakašnjavao ma gde da je bio pozvan. Jednom se kartao u Grandu od deset uveče do devet izjutra. Oko osam sati ustao je njegov saigrač, jedan lepuškasti mladić, i izvinio se što mora da prekine igru. Geršić je podigao pogled i upitao: - Zbog čega nas napuštate, mladi čoveče? - Imam ispit u devet! - A kod koga, mladiću? - bio je uporan Geršić. - Pa kod vas, profesore... Geršić je naredio studentu da sedne, ispitao ga na licu mesta, i to veoma strogo, upisao mu u indeks trojku i igra je nastavljena. Mladić je bio Mijat Mijatović, potonji poznati beogradski advokat i pevač starih narodnih pesama.
Osedeo za noć
Posle gušenja Timočke bune koju su 1883. pokrenuli radikali Nikole Pašića, profesor Gligorije Geršić izveden je pred sud kao član radikalskog Glavnog odbora. Suđeno mu je zajedno sa prvakom srpskog novinarstva Perom Todorovićem. Pera je veoma držao do svog izgleda i redovno je bojio svoju sedu kosu. Ali, u zatvoru su sede vlasi nadjačale boju i, na zaprepašćenje svih, u sudnici se pojavio beo kao ovca. Giga Geršić je rešio da to iskoristi i javio se za reč: - Pogledajete čoveka, gospodo sudije! - pokazao je rukom na Peru Todorovića. - Za noć je osedeo! Eto vidljive posledice straha koje ste uneli u naše duše!
Giga Geršić je izabran za profesora na Velikoj školi u Beogradu kad je imao svega 24 godine. I danas se svrstava u najbriljantnije srpske umove. Bio je veoma obrazovan, govorio je nekoliko stranih jezika, a pročuo se i kao sjajan besednik. Predavao je rimsko pravo, a inače je važio je za najvećeg stručnjaka za međunarodno pravo.
Napisao je nekoliko odličnih knjiga, postao član Srpske akademije nauka i osnivač Radikalne stranke. Kad god je vlada bila u krizi, pozvala bi profesora Geršića u pomoć da razmrsi neki pravnički čvor. On je bio jedan od pisaca čuvenog, za to doba veoma liberalnog, radikalskog Ustava 1878. godine. Kad se Milan Obrenović povukao sa vlasti, profesor Geršić je postavljen za ministra pravde. On, međutim, nije voleo vlast i najveći deo života je proveo u svađi s režimom i političarima. To mu nije teško padalo jer je bio majstor reči, i besedne i pisane, a i veliki kozer. Njegovo slobodoumlje je uvek bilo trn u oku vlastodršcima.
