Gestapo i vladika
Vladika Nikolaj je iz manastira Ljubostinja preko sveštenika i monaha koji su mogli da ga posećuju uspevao tajno da upravlja svojom eparhijom. Kada su te posete učestale, Nemci su postavili noćne straže u planini oko manastira i osvetljavali manastir kako bi mogli da motre ko dolazi.
Ceo taj kraj oko Trstenika i Kruševca bio je inače 1941. godine vrlo nemiran i buntovan. Dejstvovali su i četnici Koste Pećanca i Keserovića i partizani iz Levča. U Ljubostinju je često dolazio Tajhman, visoki oficir Gestapoa i saslušavao vladiku. Nemci su tražili da preko štampe i radija vladika pozove narod na poslušnost okupatoru, ali je on to odbijao govoreći gestapovcu:
- Vi mislite da sam ja popularan u srpskom narodu. Ako stvarno to jesam, izgubio bih svu popularnost ukoliko bih preporučio bilo kakvu saradnju. Srpski narod je slobodarski narod. Ne voli okupaciju ni okupatore. Vekovima se borio da istera okupatore iz svoje zemlje. Od vas, Nemaca, zavisi hoće li narod biti lojalan ili ne. Srbi nisu što i Nemci. Za sve Nemce misli firer i svi ga slušaju. Srbi su individualisti. Svako misli svojom glavom. Zato je mnogo partija u našoj državi - govorio je Nikolaj.
Profesor Jovan Velimirović piše na Preobraženje 1941. da je jedna grupa nemačkih vojnika, naoružanih do zuba, upala u Ljubostinju. U crkvi je trajala služba. Vojnici su upali, prekinuli službu i naredili da svi izađu. Uzeli su ključeve od starešine manastira i počeli pretres svih prostorija, tražili su vladiku.
Odvezli su ga u Kruševac i vladiku satima saslušavali. Saslušanje je bilo sa prevodiocem. Kada je jednog trenutka vladika ispravio prevodioca i progovorio na tečnom nemačkom jeziku, oficir koji je vršio saslušanje, iznenađeno upita:
- Pa, vi znate nemački?
- Znao sam - odgovori vladika - ali sam prilično zaboravio.
Saslušanje je nastavljeno sa prevodiocem.
