Matić

Porodica Matić iz Vindzora u Kanadi, interesuje se za svoje prezime. Njihova krsna slava je Nikoljdan, a o precima znaju veoma malo.

Predak Stanko rođen je 1890, negde u regiji Trebave (Doboj-Modriča), imao je dućan u vreme austro-ugarske okupacije (1878-1918) i za ono vreme bio prilično obrazovan.

Ne kažu da li se bavio isključivo trgovinom i kojom robom je trgovao, a to bi nam bio dragocen podatak za dalje traganje o Matićima, kojih ima raznih, na raznim stranama.

Imao je sina Stanišu, rođenog 1923. u Koprivni (Trebava). Iz priče znaju da je Stankov otac bio sveštenik i da je živeo negde u Crnoj Gori, odakle se i doselio. Nažalost, upravo ovaj podatak o svešteničkom pozivu otežava istraživanje jer nije morao da dođe svojom voljom u ovaj kraj, nego po potrebi službe.

Prema rasprostranjenosti porodica Matić sa slavom Nikoljdan u Bosni, moglo bi se zaključiti da su u Trebavsku oblast stigli uz Drinu i preko Romanije, pošto ih ima i na Majevici, u Vlasenici, Srebrenici, ali i u Visokom i oko Dervente i Prnjavora.

Oni su se najpre, i to kao Čovići, naselili negde sredinom 18. veka iz Bijelog Polja u Crnoj Gori u selo Voljevce, tzv. Sokolske nahije pored Drine, na granici Rađevine i Azbukovice. Poreklom su iz plemena Kuča, ispod planine Kom, odakle su se iseljavali preko Rovaca, ali i preko Zete i Crnogorskog primorja, tražeći bolje uslove za život. Ovi Čovići koji su došli u Bosnu, granaju se na Ristivojeviće, Čoviće i Matiće.

Kao jednoj od posebnih grana Kuča, glavna slava bio im je Sv. Dimitrije, dok im je preslava bio Nikoljdan. Ali o toj specijalnosti ovih Kuča kojoj pripadaju naši čitaoci, možemo samo posebno da govorimo, jer je isuviše ekskluzivno za jedan novinski tekst.