Panović

Ovaj slučaj je nešto kao kuriozitet. Gospodin Panović ne otkriva čak ni svoje lično ime, ne vidi se odakle piše, ne interesuje ga ni poreklo porodice, ali nas pita - otkud prezime Panović.

Inteligentno zaključuje da je sadržano u našim prezimenima Stepanović, Šćepanović, u Rusiji i Bugarskoj se sreće kao prezime Panov.

Pita se otkud na Tajlandu Šarapan (teniser), naziv države Panama ili ime junak iz priče za decu Petar Pan? Pan se javlja u gotovo svim plemenima i narodima sveta, bilo na početku, u sredini ili na kraju reči. Iz osećanja odgovornosti prema čitaocima, udovoljavamo ovom gospodinu Panu.

U antičkoj Grčkoj poštovano je božanstvo Pan, a u grčkom jeziku pan znači sve: Heraklit kaže Panta rei! - Sve teče. Kao prefiks, u značenju sve, deo je stotina reči - od pandemije, pangermanizma, pankreasa, panorame, panoptikuma do Panteona i Pante, Pantelejmona (od grčkog pantaleon, u svemu lav).

Postaje i imenica geografskih pojmova, kao Panonija i Panama koju čitalac spominje.

U vizantijskom, i uopšte pravoslavnom zidnom slikarstvu, postoji ustaljena novozavetna shema predstavljanja Hrista Pantokratora (Svevaladoca), smeštena u kalotu kupole ili najviši deo crkvenog zdanja. Sličan termin postoji i u latinskom - katolikus (sveopšti), pa otuda i katolička crkva.

Imena Stepan i Šćepan, od kojih su izvedena prezimena Stepanović i Šćepanović, uvaženi Pane, samo su dve varijante od imena Stefan (Stefanos = ovenčani), pa nemaju nikakve veze sa pan, koji vas toliko fascinira. Niste se, recimo, setili reči župan, titula vladara župe.

U poljskom, slovačkom i češkom, pan je gospodin, ali je Panov kod Bugara nastao pre od nekog Pane, nego od gospodina. Tvrdnja da rečca pan postoji kao prefiks, sufiks ili prosto umetak u sredini reči "u svim plemenima i narodima" ne stoji. To što se ta prosta rečca sreće u nekim drugim imenima ili toponimima samo može da posluži tek za puko nagađanje i domišljanje.