Ćirković

"Želimo da nešto više saznamo o svojim precima i prezimenu Ćirković. Naša krsna slava je Sv. Petar i Pavle, Petrovdan", piše nam porodica Ćirković, poreklom iz Tuzle, odakle su se odselili za Nemačku.

Sudeći prema mnogobrojnim slavama koje slave Ćirkovići u Srbiji, Crnoj Gori, na Kosovu, u Bosni, skloni smo da pomislimo da su oni raznorodnog porekla i da im je prezime nastalo po hipokoristiku Ćirko, od imena Ćirilo (kao i Kirilo) od grčkog Kirilos, a ono od kirios /kir/,gospodin.

Koliko smo uspeli da pronađemo u Bosni, samo Ćirkovići naših čitaoca i oni u Papraći kod Vlasenice slave Petrovdan. Ostali - Đurđevdan (u Krajini), Sv. Avramija (Slapašnica, Srebrnica), Sv. Vasilija (Vozuća, Maglaj), Lazarevu subotu (Sokolovići, Višegrad), Sv. Jovana (Pazarić, Sarajevo) i Sv. Nikolu (Golići, Vlasenica, i Rebrovac, Banjaluka).

I u Srbiji je slična situacija. Ćirkovića ima i u centralnoj, zapadnoj i istočnoj Srbiji (u Temniću znaju za srodnike u Negotinskoj krajini), kao i na Kosovu, gde su brojni pa, možda, i istog porekla. Zanimljivo je da u najvećem broju slave Sv. Nikolu.

Sasvim je moguće da su preci našeg čitaoca sa Kosova prešli u Staru Hercegovinu, pošto ih nalazimo u Bjelopavlićima (koji su po predanju sa Kosova), u Vražegrncima (istoimeno selo se nalazi i kod Bora).

Odavde su, pak, odavno odselili u Zatrijebač u Kuče, pa otud i Sv. Nikola, kao slava većine.

U okolini Užica ih ima iz Pive, a odatle naseljenih i u Rađevini. Oni slave Aranđelovdan. U Gruži, Takovu i užoj Šumadiji doseljeni su iz Polimlja, a ovamo iz Kolašina i slave Lazarevdan.