Kneginja koja je spojila dve dinastije
Prva žena kojoj je u Beogradu i Srbiji podignut spomenik bila je, zapravo, Crnogorka. I to visokog, najvišeg roda - kneginja Zorka Karađorđević, kći kralja Nikole Prvog Petrovića i supruga kneza Petra, koga nije dočekala da vidi kao kralja Srbije, a ona da postane kraljica.
Zamisao da joj se decenijama posle prerane smrti oda počast u najlepšem prestoničkom parku Kalemegdanu, potekla je od Mice N. Jovanović, predsednice Glavnog odbora Srpkinja u udruženju "Kneginja Zorka".
Ideju je obelodanio 1. avgusta 1924. godine "Beogradski dnevnik", navodeći da se Beogradu sprema "jedno lepo iznenađenje":
"Svojoj patronesi kneginji Zorki, majci naših junaka i ženi koja je spojila krv dveju srpskih dinastija u jednu, podižu spomenik na Kalemegdanu. Spomenik je poveren na izradu našem akademskom vajaru gospodinu Stamenku Đurđeviću i uspeo je vrlo dobro, a naročito kao portret, jer oni koji su poznavali kneginju Zorku za života, poznali su je odmah i u portretu umetnikovom".
Karakter na oca
|
Svečano otkrivanje spomenika kneginji Zorki bilo je planirano za 6. septembar, na prvi rođendan prestolonaslednika Petra, kneginjinog unuka. Bila je najavljena i svečanost na Kalemegdanu, i večernji "kermes" u kome je trabalo da učestvuju i invalidi, i "vredna gospođa Maga Magazinović", čuvena umetnica modernog plesa. Spomenik je bio završen, ali nije otkriven onda kada je najavljeno.
Beogradski list "Vreme" u broju od 2. oktobra je objavio i razlog za odlaganje: "Izvođenje spomenika nije zadovoljilo opravdana očekivanja ni Odbora ni egzekutora. Naimenovana je ponovo naročita komisija Umetničkog odelenja, koja će pregledati spomenik i dati svoj konačni sud". Posao je ubrzavan, ali izgleda ne dovoljno, jer je završen tek dve godine kasnije.
"Vreme" je 10. aprila 1926. izvestilo čitaoce da je na plenarnoj sednici Društva "Kneginja Zorka" odlučeno da se na dan cara Konstantina i carice Jelene 13. juna "obavi svečano otkrivanje spomenika majci našeg kralja, na vidnom mestu Kalemegdana, gde postolje već čeka na bistu".
List još podseća i da je mlado Društvo beogradskih gospođica, koje nosi ime kneginje Zorke, već pune dve godine posvetilo najpotpunijem kultu imena svetle i plemenite majke koja je rodila kralja Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji, ne doživevši željeni čas da vidi Srbiju i u njoj poživi makar jedan dan.
Beogradska štampa je tih dana naširoko pisala kako će od 3. juna 1926. godine Kalemegdan krasiti spomenik kneginje Zorke Karađorđević, koga je "plemenito i trudoljubivo Društvo Srpkinja namenilo i posvetilo plemenitoj seni svoje nezaboravljene patronese".
Kumovao ruski car
|
Spomenik kneginji Zorki uspostavljen je na Velikom Kalemegdanu, otkriven je na najsvečaniji način i predat predsedniku Opštine grada Beograda na čuvanje i dalje staranje.
U znak poštovanja Beogradska opština joj je dodelila u užem centru grada ulicu, a narod je iz simpatija prema kneginji Zorki Karađorđević prozvao Zorina ulica.
Posle Drugog svetskog rata kneginja Zorka morala je da ustupi svoju ulicu, za sledećih 50 godina Ivanu Milutinoviću, a spomenik je odmah uklonjen iz ideoloških razloga dok je postament zauzela bista politički podobnije ličnosti.
