ĐUKANOVIĆ
Gospođa Suzana Kotur iz Nemačke, zahvaljujući na odgovoru o njenom prezimenu, pita sada za svoje devojačko prezime i njegovo poreklo - Đukanović.
Njen otac Đukan se rodio u Priboju, kod Tuzle, na planini Majevici. Deda Stevo, koga nije upoznala, poginuo je braneći rodni Priboj od napada ustaškog generala Francetića. Pradeda se zvao Đukan, a njegov otac, čukundeda čitateljke, Stevo, jer su se u porodici naizmenično davala ta dva imena - Stevo i Đukan.
Ne zna se kada su Đukanovići došli na Majevicu, ali se pretpostavlja da su iz Stare Hercegovine, iz Čeva (pleme Cuce), između Cetinja, Nevesinja i Nikšića. Krsna slava im je Sv. Nikola.
U monografiji o Majevici, zaista piše da su u Priboju Đukanovići "nikoljštaci", mnogobrojni sredinom 20. veka, poreklom "odozgo, iz gornjeg kraja, iz Hercegovine". U samoj Hercegovini nema Đukanovića, a autor je očigledno mislio na tzv. Staru Hercegovinu u čijim su granicama bili i delovi sadašnje Republike Crne Gore. Tako su Đukanovići iz plemena Cuca, iz mesta Krajišta od bratstva Ivanovića. Oni su potomci čuvenog kneza Šćepana Ivanov(ić)a, a sada se prezivaju Mijatovići, Ivanovići, Zukovići i Đukanovići, i svi se ubrajaju u Krivokapiće.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici etnolozi mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
Oni su starinačko cucko stanovništvo, ali se zna da su nekad davno ipak došli ovamo iz Čarađa u Hercegovini. Bili su veliki borci protiv Turaka i stoga su se više puta raseljavali da bi sačuvali glavu. Knez Šćepan je živeo u 17. veku i zbog ratovanja s Turcima jedan njegov ogranak iselio se i u Banjane, u "visoku" Hercegovinu.
Kako su u Cucama Ivanovići slavili letnjeg Sv. Nikolu kao "prislužbicu", to su je, kad su došli u Banjane, prihvatili kao svoju glavnu slavu. Odatle su se docnije zbog nerodnih godina i turskih progona iselili uz Drinu na sever sve do Majevice. Zasad toliko.