Moć groba bosanske princeze
O Skoplju, nekada bogatom trgovačkom gradu i raskrsnici civilizacija, pisali su i drugi hroničari i putopisci. Podaci o dugoj i burnoj istoriji grada mogu se naći u istorijskim čitankama, leksikonima i enciklopedijama, ali ne i mitovi, legende i verovanja.
Oni se, uglavnom kao narodna predanja, generacijama prenose sa kolena na koleno. Koliko da ne padnu u zaborav. Tako je sačuvana i priča o čudotvornim moćima ćerke bosanskog kralja Kzi, čiji se grob i danas nalazi na brdašcu Gazi Baba u istoimenom naselju,
U Skoplju postoje mesta i simboli koji ujedinjuju sve vere i nacionalnosti. Jedno od takvih mesta na kojem se klanjaju i muslimani i pravoslavci jeste grob ćerke bosanskog kralja Kzija.
Za stari kockasti kamen, gotovo crn od 1.000 sveća koje na tom mestu decenijama pale i muslimani i hrišćani, veruje se da je izgubljeni grob kraljeve
ćerke. Tu se pre skopskog katastrofalnog zemljotresa nalazilo i istoimeno turbe.
Bajazitova ćerka
|
Do njega se stiže uskim stepenicama, kojima uglavnom prolaze studenti Prirodno-matematičkog fakulteta. I oni su čuli da grob kraljeve ćerke ima natprirodne moći, da na njega dolaze pripadnici različitih religija nadajući se da će im pomoći u raznim životnim mukama, pa i oni često tu zastaju moleći se i tražeći podršku da što lakše polože ispite.
Neki od studenata, ali i žitelja obližnjih kuća priznaju da im je ponekad nelagodno kad prolaze pored crnog kamena prekrivenog debelim naslagama istopljenog voska.
Kažu da se boje čudnih obreda i rituala koji se dešavaju na tom mestu. Oni svedoče da na grob uglavnom dolaze žene koje tu pale velike bele sveće i kao darove ostavljaju delove svoje odeće i druge predmete.
Neki od žitelja obližnjih kuća pričaju da su bili očevici čudnih obreda, propraćenih molitvama i neuobičajenim njihanjem tela.
"Jedno jutro, kada sam krenula na fakultet ranije nego obično, videla sam jednu ženu, potpuno golu, umotanu samo u čaršav. Stajala je pored kamena i nešto mrmljala. Kasnije sam od kolega čula da su i oni prisustvovali sličnim scenama obreda plodnosti žena. Ranije sam se takvim pričama smejala, a sada smatram da nešto, ipak, postoji. Čak sam i sama počela da verujem u natprirodne moći kamena, pa pre izlaska na polaganje zastajkujem i molim ćerku bosanskog kralja i njegovu ćerku da mi pomognu na ispitu", kaže studentkinja biohemije Nataša Nedelkovska.
Prema podacima Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, grob bosanskog kralja Kzija, u koji je navodno sahranjena i njegova ćerka, nije zaštićen kao spomenik kulture već je samo registrovan. Bilo je više inicijativa da se grobnica obnovi, ali se na tome ostalo.
Ni do danas nije rešena dilema ko je, u stvari, bila kraljevska ćerka i zašto je ona nazvana kraljica Kzi. Prema tumačenjima nekih istraživača, u turbetu je sahranjena devojka po imenu Katerina. Ona je bila ćerka poslednjeg bosanskog kralja Stefana.
Katerinu i njenog brata Žigmunda zarobile su Osmanlije prilikom zauzimanja Bosne. Nakon toga, brat i sestra su primili islam. Sve se to dešavalo krajem 15. i početkom 16. veka. Katerina je živela i umrla u Skoplju, gde je i sahranjena.
Od tada pa sve do danas oko čarobnih moći groba ćerke bosanskog kralja isprepliću se istorija, tradicija, mitovi i legende. Neki u te priče ne veruju, drugima ćerka kralja Kzija možda zaista i pomaže.
