Ponedeljak 23. 12. 2024.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
/
0
Utorak 11.05.2010.
16:07
T. Zečević - Vesti A

Srbin koji je otkrio stres

Dva događaja iz prve polovine 18. veka bez sumnje su uticali na dalji tok razvoja srpske medicine. Jedan se zbio u porobljenoj Srbiji i simbolizuje nestajanje, a drugi u današnjoj Vojvodini i označava početke razvoja savremene srpske medicine.

Univerzitet u Jeni


A oba događaja desila su se u proleće 1737. godine. Naime, Turci su, rušeći te godine manastir svetog Georgija do temelja uništili poslednju srpsku srednjovekovnu bolnicu u mestu Mažići kod Priboja na Limu.

Škola ispred svog veka


"Latinska škola" je u 18. veku bila jedina škola u Budimu koja je upisivala đake i katoličke i pravoslavne veroispovesti, dopuštajući verske razlike, što je u to vreme u katoličkoj Ugarskoj bilo retkost. Jovan Apostolović je po ko zna koji put opravdao zalaganja i očekivanja prvog učitelja Damjana Ignjatovića. Završio je školu sa najvišim ocenama i preporukama profesora da ide dalje.

Tom prilikom pogubili su petoricu fizikusa, kako su se tada nazivali lekari, i 14 monaha. Srpsko stanovništvo je izgubilo i poslednju "državnu bolnicu", a sa njom i onu, ionako tanku nit sa evropskom medicinom.


Iste godine u proleće u ugarskoj prestonici Budimu rodio se Jovan Apostolović, koji će postati prvi Srbin sa završenim medicinskim fakultetom i prvi sa titulom doktora medicinskih nauka.

Daleko od otadžbine, rodio se vesnik buduće savremene medicine u toj otadžbini, i jedina kopča između uništene bolnice u Mažićima i prve osnovane bolnice u Šapcu sa početka 19. veka.


Rođen od majke Ljubice i oca Vukana kao treće dete, rastao je u duhu pravoslavlja i tradicionalnih običaja. Dete nežnog zdravlja ispoljavalo je neverovatnu naklonost prema matematici.

Rano je naučio da čita i piše, da noći uz sveću provodi čitajući crkvene knjige. Kako dr Budimir Pavlović navodi u delu "Prvi Srbin doktorant", Jovan Apostolović je osnovno obrazovanje stekao u privatnoj budimskoj školi, kod učitelja Damjana Ignjatovića.

Dobar pedagog i još bolji poznavalac istorije i običaja Srbije srednjeg veka, učitelj je presudno uticao da mali Jovan zavoli epsku poeziju, koju je često i svojim roditeljima recitovao. Pošto je dečak pokazivao izraziti dar i veliku radoznalost, učitelj Damjan počeo je da nagovara roditelje da ga daju na više škole.

Roditelji su teško popuštali, ali su ga na kraju upisali u nižu gimnaziju koju su tada nazivali "latinskom školom". Posle kraćih opiranja, ali i novog pritiska učitelja Damjana, ponovo su popustili i odveli Jovana u Bratislavu, tadašnji Požun, da bi ga upisali na poznati Licej. Školovanje je trajalo od 1750. do 1754. godine.


Jovan Apostolović je i u Bratislavi znanjem i opštim obrazovanjem zasenio sve učenike. To nije promaklo direktoru Liceja i profesoru filosofije Mihanu Pešoku, koji je nagovorio je Jovana da se upiše medicinu.

Za to je morao da ode u Nemačku, na čuveni univerzitet u Jeni, gde su predavanja držali neprikosnoveni autoriteti tadašnje medicine kao što su dr Kristijan Volf, Fridrih Hofman, pronalazač leka protiv grčeva u stomaku, i Ernest Stal, tvorac teorije da duša vlada nad zdravljem u bolesti.

Doktorat na latinskom


Jovan Apostolović je doktorsku disertaciju "Kako osećanja deluju na ljudsko telo" napisao na latinskom jeziku. Imala je 70 strana i 65 poglavlja, a predgovor je napisan na četiri stranice. Disertaciju je, prema običajima onog vremena, posvetio, i to slavnom bečkom profesoru, inače Holanđaninu, Gerhardu van Sviteru. Na prvoj strani nalazi se pesma koju je za tu priliku napisao izvesni Anton Nikolaj. Ovaj dragoceni dokument se danas čuva u medicinskom muzeju u Haleu.

Naš Jovan Apostolović je i tu veliku školu završio sa najvišim ocenama, i pre roka. Kao izuzetnom studentu profesori su mu dozvolili da već dve godine po diplomiranju, 1760. brani doktorsku disertaciju pod nazivom "Kako osećanja deluju na ljudsko telo", što se u istoriji medicine računa u prvo razmatranje uticaja stresa na fizičko zdravlje čoveka.

Nakon odbranjene teze, a na insistiranje roditelja, Jovan se vratio u Budim, gde se prvi put zaposlio. Međutim, posle nekoliko meseci rada u Budimu, stigao mu je poziv srpske zajednice iz Novog Sada sa predlogom da im dođe. Jovan je prihvatio poziv i krajem 1760. stigao u Novi Sad koji tih godina rastao u ekonomski i kulturni centar Srba u Austrougarskoj carevini.

Postao je opštinski lekar, a posle svega dve godine marljivog rada, krajem 1762, novosadske vlasti su ga imenovale za prvog gradskog fizikusa. Novu, i veoma odgovornu dužnost preuzeo je upravo u vreme kada je u Banatu i porobljenoj Srbiji harala epidemije kolere.

U Novom Sadu se, međutim, srpski lekar susreo sa nečim skoro pođednako pogubnim - sa verskom mržnjom. Iako je uspeo da znatno suzbije zarazu u Bačkoj i Banatu, žestoko su mu se usprotivili uticajni ljudi protestantske i katoličke vere. Gradske vlasti su poklekle pod pritiscima i 1765. smenile dr Jovana Apostolovića. Iako načetog zdravlja ostao je u Novom Sadu, okrenuvši se matici, koja je još bila pod turskim ropstvom.

Neustrašivo je prelazio je Savu da bi prešao u Srbiju zahvaćenu kolerom kako bi pomagao obolelima, i pomogao da se suzbije zaraza i u Beogradskom pašaluku. Sebi, međutim, nije mogao da pomogne. Pet godina kasnije u Novom Sadu pokosila ga je tuberkuloza. Imao je svega 33 godine.

Doktor medicinskih nauka Jovan Apostolović ostaće upamćen kao prvi Srbin školovani lekar.

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
bik21. 4. - 21. 5.
Budite promišljeni pred osobom koja vas je zaintrigirala svojom pojavom ili pričom o poslovno finansijskoj saradnji. Konsultujete svoje saradnike, pre nego što donesete neku zvaničnu odluku. Više glava potencijalno može da smisli bolje rešenje. U susretu sa voljenom osobom, trebate uživati u ljubavi.
DNEVNI HOROSKOP
vodolija21. 1. - 19. 2.
Nedostaje vam osnovno interesovanje da se posvetite nekim poslovnim temema koje zahtevaju dodatni napor. Nemojte precenjivati svoje profesionalne mogućnosti. Trenutni položaj Meseca u vama podstiče emotivnu nesigurnost, stoga izbegavajte rasparavu ili sumnjivo društvo. Budite iskreni prema svima.
DNEVNI HOROSKOP
strelac23. 11. - 21. 12.
Neko sumnja u vase praktične sposobnosti i poslovni ishod, ali niz prednosti se nalazi na vašoj strani. Ne treba da ubeđujete saradnike u svoje dobre namere ili poslovne sposobnosti, sačekajte na završnicu koja donosi uspešne rezultate. Ukoliko vam je stalo da privučete nečije interesovanje, jako se potrudite.
  • 2024 © - vesti online