Prvi Mondijal: Policajac ukrao gol

Srpski igrači koji su predstavljali Kraljevinu Jugoslaviju na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, ukrcali su se polovinom juna 1930. na poštanski brod "Florida" u Marselju. Put do urugvajske prestonice Montevideo trajao je 18 dana.

Blagoje Moša Marjanović

Šta se sve tada dešavalo ušlo je već u fudbalska predanja. Kako su stigli svega nekoliko dana pred početak prvenstva, imali su vremena samo za dva-tri treninga, i to je bilo sve. Žreb takmičara je čekao dok svih 13 reprezentacija nije stiglo na cilj jer se do poslednjeg trenutka nije znalo koliko će ih uopšte doći.

Jugoslaviju je žreb smestio u grupu sa izuzetno jakim Brazilom i sa prosečnom ekipom Bolivije.

Trening na palubi

Tokom plovidbe najvažnije je bilo održati kondiciju jugoslovenskog tima, a na skučenoj palubi "Floride" nije moglo mnogo toga da se uradi. Igrači su uglavnom trčkarali ukrug i radili švedsku gimnastiku. Dobra strana je bila ta da je većina poticala iz beogradskog kluba BSK, koji je tada važio za najuigraniji tim u zemlji.

Jugosloveni su prvi meč igrali 14. jula, na stadionu "Park Central", pred 5.000 gledalaca. Zanimanje nije bilo veliko jer je Brazil bio svetski favorit, a naš tim je i publici i novinarima bio potpuno nepoznat.

Međutim, bio je dovoljan sat i po igre da bi se Srbi upisali u legende fudbala. Pobedili su Brazil sa 2:1!

Čak su protivnički igrači bili zatečeni sjajnom igrom i golovima, najpre 18-godišnjeg Aleksandra Tirnanića Tirketa, potom iskusnog asa Ivana Beka.

Blistao je i borbeni Milutin Ivković, ali je ipak najveće ovacije pobrao golman Milovan Jakšić, rođeni Kolašinac. On je toliko oduševio ljubitelje fudbala da su ga prozvali "El Gran Milovan" - "Veliki Milovan".

Dobre vesti su brzo stigle do domovine. Domaća štampa se doslovno utrkivala ko će više prostora posvetiti Mondijalu, ko će lepše veličati igru srpske reprezentacije. Uspeh koji je postigao tim Kraljevine Jugoslavije nisu predviđali ni najveći optimisti.

Pošto je pobeđena i Bolivija, u kamp "orlova" neprestano su pristizale čestitke iz svih zemalja Južne Amerike, gde su živeli jugoslovenski iseljenici. U polufinalu je naše igrače čekao Urugvaj, koji je posle dve zlatne medalje sa poslednjih Olimpijada smatran najboljim fudbalskim timom na svetu.

Domaćini su u utakmicu ušli sa krajnjim oprezom. Meč se igrao 27. jula na stadionu "Centenario", pred, za ono vreme neverovatnih 93.000 gledalaca. Tim Urugvaja je bio napunjen asovima kakvi su bili Irijarte, Cea, Anselmo, Skarone, Andrade.

U karnevalskoj atmosferi, naši su odlično poveli već 4. minutu. Publika nije mogla da veruje svojim očima, a Srbi su iskoristili zbunjenost u redovima domaćina da postignu još jedan gol, ali ga je poništio brazilski sudija, navodno zbog ofsajda koji, tvrdili su svedoci, ni slučajno nije postojao.

Nezadovoljstvo je našim igračima smanjilo usredsređenost na loptu, pa je uskoro urugvajski tim izjednačio rezultat. I, to je bio tek uvod u jednu od najvećih krađa u istoriji najvećeg fudbalskog takmičenja.

Čast na svakom koraku

Srpski fudbaleri su se iz Montevidea vratili početkom septembra u Beograd. Više od 5.000 navijača ih je sa železničke stanice na ramenima nosilo kroz glavne ulice. Blagoje - Moša Marjanović je svedočio da je uspeh u Urugvaju bio prekretnica u domaćem fudbalu.
- Tirke i ja više nismo mogli da idemo ulicom, a da nas ljudi ne pozdrave skidanjem šešira. U kafani kelneri bi odmah donosili piće ili bi nas pitali šta želimo jer će nam to naručiti "gospodin za onim stolom". Momak iz neke radnje me pozove unutra, a gazda pokaže nov engleski štof, parisku košulju, bečku kravatu. Popričamo o fudbalu, spremam se da krenem, a momak mi daje paket. Trgovac samo klimne glavom: "To je za vas, Mošo, za Urugvaj", ili "za onaj gol što ćete dati u nedelju" - sećao se Marjanović.

U ključnim trenucima, kod rezultata 1:1, posle jednog napada Urugvajaca lopta je izašla u gol-aut. Kao što tada biva, svi igrači su počeli da se povlače na polovinu terena domaćina. Tada je istrčao jedan urugvajski policajac i - nogom vratio loptu u teren! Urugvajski fudbaler je, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, stigao do lopte i šutnuo je u prazan gol.

"El Gran Milovan" nije ni pokušao da brani jer je očekivao da će sudija vratiti loptu našem timu. Na zaprepašćenje publike i naših igrača, sudija je potvrdio pogodak za Urugvaj. I pored negodovanja naših igrača, trenera, ali i gledalaca, Brazilac je odlučio: južnoamerički tim prolazi u finale.

Očajni tim Jugoslavije više nije postojao na terenu, iako je prošlo tek 20 minuta igre. Urugvaj ih je lako savladao sa 6:1. Jugoslavija je na prvom Mondijalu podelila treće i četvrto mesto sa reprezentacijom SAD i postala najbolji tim Evrope, pre Francuske, Belgije i Rumunije.

Drugi su bili Argentinci. Pehar iz ruku predsednika FIFA Žila Rimea primio je kapiten Hoze Nazasi, ali su sudeći prema štampi i radiju, pravi favoriti bili Jugosloveni. Za planetarni fudbal oni više nisu bili "dokoni mladići sa livade", nego pravi ambasadori svoje zemlje, a ulica u Montevideu je dobila ime legendarnog golmana Milovana Jakšića.