Ruska imanja na dar
Kada je Rusija pobedom nad Šveđanima kod Poltave 1709. utvrdila prevlast na Baltičkom moru, Sava Vladislavić je bio šef snabdevanja cele ruske vojske. Za te usluge ruski car Petar Veliki mu je darovao Topal, Parafejevku i Višenku, imanja ruskih aristokrata koji su se stavili na stranu Šveđana.
Vladislavić je bio u Rusiji prvi čovek koji je pokrenuo takozvano Istočno pitanje, oslobođenje balkanskih hrišćana od otomanske čizme, koje će naredna dva veka biti jedno od najvažnijih pitanja evropske politike.
Sava je u ruskom "baćuški" gledao jedinog, bogom datog, oslobodioca srpstva. Tek kada je moćni Hercegovac imenovan za glavnog carevog savetnika u istočnim pitanjima 1710, došao je i Petar Veliki u neposrednu vezu sa balkanskim narodima. Novi dvorski savetnik povezao ga je sa vladarima Moldavije i Vlaške, sa knezom Crne Gore vladikom Danilom, kao i sa Dubrovačkom republikom.
Pobeda Rusa kod Poltave i nagli porast ruskog prestiža izazvali su strah na turskom dvoru. Turski Divan je u oktobru 1710. objavio rat Rusiji, a pošto je Sava Vladislavić uspešno pridobio kneza Vlaške Dimitrija Kantemira na stranu Rusije, od cara je primio dužnost da vodi ceo civilno deo rata protiv Turske.
