Srbin u mađarskom timu
Prve Olimpijske igre modernog doba otvorene su u Atini 1896. godine, i već na njima je prisustvo Srbije bilo izuzetno zapaženo, i to na sasvim neobičan način.
Zajedno sa kraljem Grčke, Igrama je prisustvovao srpski kralj Aleksandar Obrenović, u pratnji svog ađutanta Živojina Mišića, potonjeg slavnog vojskovođe u Prvom svetskom ratu.
Ipak, hroničara te Olimpijade, člana Mađarskog olimpijskog komiteta Ferenbca Kermenjija, najviše je privukao lik jednog sportiste, Momčila Tapavice iz Nadalja kod Novog Sada. Nije ni čudo, jer se ovaj Srbin tada takmičio u dizanju tegova, rvanju i tenisu, i to za reprezentaciju Mađarske.
"Znao je da nosi pod miškom po dvojicu pitomaca i da s njima optrči dva-tri kruga oko poligona za gađanje. Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u bacanju kamena s ramena i dizanju tegova", oduševljeno je pisao Kemenji u svojim memoarima.
Tapavica je imao i jednu manu, umeo je da preceni svoju snagu, što mu se osvetilo baš na Olimpijadi u Atini. U dizanju tegova ostao je bez medalje, mada se i danas u istoriji sporta raspravlja o plasmanu tih takmičara.
Naime, treće mesto sa podignutih 80 kilograma zauzela su četvorica, ali je samo jedan od njih, Grk, dobio bronzanu medalju.
Tapavica se zato dobro pokazao u tenisu. Pripala mu je bronzana medalja, s tim da se ta činjenica zanemarivala čitavih 100 godina. Izgubio je u polufinalu, ali je utvrđeno da je na zvaničnoj listi zauzeo treće mesto, što je nedavno ispravljeno i na sajtu Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Posebne počasti na Olimpijskim igrama u Atini ukazane su tada 20-godišnjem kralju Aleksandru Obrenoviću. Dočekali su ga počasni plotuni već pri ulasku u luku Pirej i grčki kralj Jorgos lično. Četvrtog dana Olimpijade dva vladara su se zajedno pojavila na stadionu. Tog trenutka takmičenje je prekinuto da bi se intonirale himne Grčke i Srbije, a u čast srpskog vladara još jednom je odsvirana olimpijska himna.
Atinski list "Asti" je pisao kako su sva takmičenja bila u senci visokog gosta iz Srbije, a list "Romios" objavio ove stihove: "Živeli Srbi i Grci, živele Igre, igre dedova i očeva naših i igre naših potomaka." Aleksandar Obrenoviće je prisustvovao i najuzbudljivijem događaju Olimpijade, maratonu, trci u kojoj je pobedio Grk Spiridon Luis.
Dakle, Srbije je na tim istorijskim igrama bilo na sve strane. Vijorila se čak i srpska trobojka. Nedostajalo je samo jedno: takmičari iz Kraljevine Srbije! Ponekog srpskog takmičara je bilo, ali su oni igrali za tuđe reprezentacije...
Iako je poseta kralja Aleksandra oduševljeno ispraćena i u domaćoj javnosti, trebalo je da prođe još mnogo vremena pre no što se u Srbiji razvije olimpijska ideja. U Parizu 1900. godine ponovio se slučaj Tapavice. Mačevalac Milan Neralić, Srbin iz Hrvatske, osvojio je bronzanu medalju u disciplini sablja za reprezentaciju Austrije.
Hroničari su Neralića beležili kao prvog Srbina koji je osvojio olimpijsko odličje, sve dok Međunarodni olimpijski komitet nije ispravio nepravdu nad Tapavicom, priznao mu bronzanu medalju, i tako od njega napravio prvog Srbina olimpijskog pobednika.
Dvostruki salto
Milan Neralić je rođen u Slunju. Pohađao je učiteljsku školu u Petrinji, ali je posle vojnog roka u Karlovcu otišao 1895. na Institut za vojne učitelje mačevanja u Nojštatu. Već posle dve godine nastupao je na mnogim turnirima u Austrougarskoj, Nemačkoj, Italiji i Francuskoj. Tako se i kvalifikovao za olimpijski tim Austrije.
Neralić je uz to bio i izvrsni gimnastičar, plivač, planinar, dizač tegova. Hroničari su zabeležili da je mogao na leđima da ponese bilijarski sto, a izvodio je i dvostruki salto skačući u reku Koranu. Umro je 1918. godine, a Hrvatski olimpijski komitet ga i danas vodi kao prvog hrvatskog olimpijca i osvajača olimpijske medalje.
