Đurađ Smederevac slutio zlo
Đurađ Smederevac ostaće vekovima zapamćen u narodnom predanju po izgradnji utvrđenog grada na obali Dunava. Izdvajaju se dva grada - Mali i Veliki, na oko deset hektara, utvrđeni zidinama i s 24 kule visoke i do 20 metara.
Radovima na velelepnom utvrđenju rukovodio je Georgije Kantakuzin, Jerinin brat, koji je srpskom narodu ostao u zloj uspomeni zbog teških muka i kuluka. Iako jedna od najvećih tvrđava na Dunavu, ni ona nije mogla da zaustavi dalja nadiranja Turaka.
Od kad je 1427. nasledio ujaka despota Stefana Lazarevića, pa se dve godine potom krunisao despotskom krunom, koju mu je potvrdio vizantijski car Jovan Osmi Paleolog, učvršćivao je svoju vlast i snažio državu. U tom cilju bila je i udaja njegove kćeri Mare za turskog sultana Murata Drugog. Drugu kćer Kantakuzinu udao je za Nemca Ulriha Drugog Celjskog, srodnika budimskog dvora i jednog od najbogatijih plemića onoga vremena.
Ali, nesreća se tek spremala. Godine 1439. beše prvi pad Smedereva. Prelazi u Ugarsku. Traži pomoć. Utekao je zatim u Dubrovnik, verujući da je među prijateljima. Turci ga traže na sve strane, ucenjujući njegovu glavu. I tada mu se događa najveća ljudska i porodična tragedija: da bi mu se osvetili, oslepljuju njegove sinove Grgura i Stefana.
Bio je prinuđen i na paktove s Ugarima i sa sultanom, sve dok 1444. godine nije uspeo da mu Turci vrate oslepljene sinove i despotovinu na upravu. Tako su ga privoleli na vazalstvo.
Onda kada su Ugari spremali veliki pohod 1448. pod Jankom Hunjadijem, pa se oktobra sudarili s Turcima na Kosovu, on im se nije pridružio. Jankovi krstaši pretrpeli su težak poraz. Od tog događaja ostala je u narodu izreka - prošao kao Janko na Kosovu.
|
Naslednici Stefana Slepog
Pred starijim Brankovićem, kojeg je kralj Marija Korvin titulisao "svetli Đurađ, despot Raške", u izgledu je bila baš svetla budućnost. Sve dok ugarska kraljica nije ponudila provodadžiluk da ga oženi svojom rođakom princezom Izabelom, Đurađ je rado pristao uz, doduše, uslov da nevesta prihvati njegovu veru. Priceza katolkinja, međutim, odbila je obe njegove ponude. Posle tog događaja, izgleda, i usledila je njegova odluka da se zamonaši i postane jeromonah Maksim. |
Za srpsku despotovinu i za despota Đurđa dolazila su još teža vremena. Posle smene na turskom prestolu 1451. mladi sultan Mehmed Drugi postavio je za cilj da pokori preostale, uglavnom vazalne, države balkanskih hrišćana. Simbolike je bilo i u tome što je prethodno svoju maćehu, sultaniju Maru, vratio ocu Đurđu.
Ambicioznom sultanu se na putu našao veoma utvrđeni i dotad dobro branjeni Carigrad. Strpljivo ga je opsedao sve dok 29. maja 1453. nije ušao u dotad neosvojivi bastion istočnog hrišćanstva. Taj događaj je manje potresao, a više uplašio Evropu. Ali, srpski despot je u tom događaju jasno prepoznao da se hrišćanima tek približavaju najteži dani. On ih nije dočekao. Umro je 24. decembra 1456. godine.
Nesrećna sudbina zadesila je i Đurđeve potomke i naslednike. Najstariji sin Todor, koji je u Gračanici ovekovečen kao prestolonaslednik, umro je mlad. I najmlađi Lazar, koji je uz Đurđa upravljao despotovinom kao savladar, samo je dve godine nadživeo oca.
Oslepljeni sinovi Grgur i Stefan jedini pretekoše. Stariji Grgur nije se ni ženio. Stefan, isti onaj koji je devet godina proveo kao talac na sultanovom dvoru u Jedrenu, bio je najveći protivnik Turaka. Iako slep, dobio je 1458. despotovinu na upravu.
Mada već četrdesetogodinjak, oženio se Angelinom, kćerkom Đurđa Kastriota Skenderbega, kako bi stekao potomstvo i neslednika despotovini. I zavladao je srpskom državom, koja je bila svedena žalosno samo na smederevsku prestonicu. Iako mu je otac, despot Đurađ, važio za jednog od najbogatijih ljudi, despot Stefan je bio osuđen na izgnanstvo i na siromaštvo u kojem je i umro 1476. godine. Iza sebe je ostavio kćer Maru i sinove Đurđa i Jovana.
Naslednici despota Stefana Slepog dugo su se potucali, kao siromasi i izgnanici, po zapadnim stranama, između gostoprimstva u Koruškoj kod tetke Kantakuzine, udovice Ulriha Celjskog, do tršćanskog primorja i Ugarske.
Sreća im se osmehnula tek kada su stupili u službu ugarskog kralja Matije Korvina i, posle dinastičkih borbi njegovih potomaka, u kojoj su se našili na pravoj strani, dobili posede u Sremu i Slavoniji, pa i despotska zvanja. Zauzvrat behu odani ugarskoj kruni i ljuti protivnici turski.
