Mlinareva pogača
Tajnovitost mesta na kojima su podizane vodenice istraživači narodnih običaja dovode u vezu sa vodom, koja je vekovima izazivala divljenje, ali i strah i podozrenje. Voda se povezivala sa raznim mitskim bićima za koje se verovalo da bitno utiču na život ljudi, a izvori su se smatrali mestima koja putem vode povezuju tajanstveni, onostrani svet sa ovozemaljskim.
Tako je u vezi sa vodenicama od samog početka stvoren jedan zaseban, paralelni svet. Na jednoj strani svakodnevni život, u kojem se bez vodenice i brašna nije moglo, a s druge strane, prema pričama koje žive u narodnom verovanju, vodenice su bile mesta kojima su zapravo gospodarila demonska bića. Zato nije valjalo ako bi se ljudi oko njih vrzmali u nedoba, naročito u gluvo doba noći.
Različita su i zanimljiva verovanja u vezi sa izuzetnim moćima koje odlikuju mesta na kojima se podižu vodenice. Tako se, na primer, verovalo da pogača napravljena od brašna, samlevenog u vodenici, koja se nalevo okreće, i vode u kojoj su odstojale lekovite trave, može da pomogne u lečenju nekih bolesti. Takođe se verovalo da se mnogi ljubavni problemi mogu rešiti upravo u vodenicama, ako se obave određene magijske radnje. U tom slučaju veliku ulogu je imala omaja, voda koja prska sa vodeničnog vitla. Narod je verovao da je omaja pomagala nerotkinjama da dobiju porod.
Zanimljivo je da kada i u savremeno doba pitate nekog starog vodeničara da li veruje u priče o nečastivim silama, neće reći da ne veruje, ali će se isto tako retko naići na vodeničara koji je prespavao u svojoj vodenici.
Glavni razlog za propadanje vodenica je moderna proizvodnja brašna i napuštanje sela, što je masovno počelo posle Drugog svetskog rata. Danas u Srbiji pojedini domaćini s vremena na vreme obnove poneku vodenicu. Tako se kod Sevojna, u zlatiborskom kraju, nadaleko pročula vodenica Bojanža, gde i putnici namernici mogu da kupe brašno mleveno na potočari.
Nekad su vodeničari od prvog samlevenog žita, pšenice, pravili pogaču koju bi i pojeli sa onim čovekom koji je žito na meljavu doneo. Te pogače su se pravile bez kvasca i danas ih malo ko pravi, iako je to veoma jednostavno i lakše nego uobičajeno mešenje hleba.
Neprosejano brašno se zamesi sa vodom koja se zahvati ispod vodenice, doda se malo soli i testo dobro umesi, tako da se ne lepi za šake. Ostavi se jedan sat da odstoji, a zatim stavi u vrelu crepulju i pokrije sačom na koji se nabaca žar. Posle pola sata pogača je gotova.
