Ispadanje duše
Hrišćanski narodi na Balkanu i danas veruju da nikako ne treba prolaziti ispod merdevina ili lestvi, bilo da su prislonjene na zid ili raširene.
Osim očigledne opasnosti koju donosi provlačenje kroz bilo šta što se sklapa i rasklapa, prolazak kroz trougao koji obrazuju merdevine i zemlja smatra se izuzetno lošim zato što svaki trougao predstavlja Sveto Trojstvo, tako da svako uzurpiranje božanskog prostora donosi nesreću, a uljeza izjednačava sa samim sotonom.
Poznato je da onom ko razbije ogledalo sledi bar sedam godina nesreće. Ovo potiče od verovanja da je ogledalo odraz ljudske duše i duhovnog stanja čoveka, pa je jasno zašto bi njegovo uništavanje moglo da izazove veliku štetu. Ako se to ipak dogodi, nesreća može da se spreči ili makar ublaži ukoliko se komadići ogledala iznesu napolje i zakopaju u zemlju po mesečini. Objašnjenje ovog verovanja leži u prilično banalnoj činjenici. Naime, prva ogledala su bila toliko skupa da bi onaj ko ih razbije morao sedam godina besplatno da služi njegovom vlasniku kako bi otplatio štetu.
Ako imate sreću da vas zasvrbi levi dlan, nagoveštava se da će vam se finansijsko stanje popraviti. Međutim, ako svrbi desni dlan, moraćete dan ulepšati nekome drugom, jer to znači da će vam novac iskliznuti iz ruku. Nema ubedljivog objašnjenja za ovo verovanje, naročito zato što se leva strana tradicionalno smatra lošom, a desna dobrom. Ipak, i tu ima leka, kad desni dlan zasvrbi, valja ga protrljati o neko drvo, a najbolje je ako se nađe neko sveto drvo, kakvo je na primer hrast. To je onda u neposrednoj vezi sa verovanjem da dodirivanje drvenog predmeta ili drveta donosi sreću.
Kada se prstima načini hrišćanski simbol krsta, znači da smo osujetili svaki pokušaj zlih duhova da bace senku na naš život. Ali, prsti se ukrštaju i kada neko odluči da izgovori laž, jer veruje se da ga to na neki način osigurava i štiti od mogućih posledica laži.
Nazdravlje! Ovo će se često čuti kada neko kine, i znači želju da onog ko je kinuo bolest preskoči. Verovanje potiče od drevnih vremena kada su ljudi izjednačavali dah i dušu. Zato se verovalo da i kijanjem čovek izbacuje delove svoje duše što, naravno, otvara prostor zlim duhovima. U svesti modernog čoveka zao duh je uglavnom zamenjen bolešću, pošto se danas zna za bakterije, viruse i ostale nosioce zaraznih bolesti s kojima se čovek odvajkada suočavao. Takođe, postoji verovanje da svaki put kad kinemo, nakratko zaustavimo rad srca.
