Knez spasava bludnice
Naredbama i ukazima zvanim "objavlenija" knez Miloš Obrenović je još i pre 1930. godine, kada je Srbija od turskog sultana dobila samostalnost, nastojao da mladu srpsku državu dovede u red.
Videvši tako da se u narodu umnožavaju "bludodejanija", što je bilo jedno ime za bludničenje i prostituciju, pokušao da zabrani narodna prela, a potom, na užas svojih nižih starešina, da bludnice zadrži u Beogradu, i od kazne poštedi svaku prostitutku koja bi dete iz svog bluda "sačuvala i hranila". Za sve to je imao dobre razloge.
Mehane čuvaju red
U izveštaju Beogradskog suda knezu Milošu od 2. aprila 1931. godine određivale su se mere za održavanje reda i van Beograda, a naročita pažnja poklanjala se mehanama, koje su primećene kao legla sukoba i razvrata.
"U Prizrenu da neizostavno i najžešća sredstva upotrebiti, naročito prema našim nevaljalim ljudima pijanicama, koji se po mehanama skiću, i rđavih žena, oko kojih se skupljaju naši nevaljali, a Turci najviše, otkuda bi se i svađa poroditi mogla", stoji u izveštaju suda.
"Doneli su rešenje da svi naši esnafi, trgovački, zanatlijski, a naročito i osobito mehandžijski, učine sve sa svoje strane i tim pripomognu da se mir održava i da Turci nemadu povoda i razloga svađati se i tući. Ko tako ne postupi, da se najstrože kazni, odnosno da mu se zatvori mehana, kojih i inače ima mnogo u Beogradu."
Sud srpski je 8. juna 1827. godine objavio nove mere protiv prostitucije u narodu, a naročito protiv onih prostitutki koje zatrudne, rode decu "iz bluda", a onda ih "različnim načinima more".
U objavi je stajalo da se "bludodejanija u narodu našem srpskom" sve više umnožavaju bez obzira na opomene najviših vlasti, državnih i crkvenih. I ne samo to, nego da prestupnici u još veći zločin padaju, "što nevini plod svoga prestuplenija različitim načinom more, i bez svakog sažalenija skotovima (psima) da ga pojedu bacaju, ili pod zemlju sakriti staraju se, koje i jedno i drugo često na ispitu u Sudu narodnom dokazano je".
Prostitutke su, dakle, neretko svoju neželjenu decu ubijale kako bi "stid svoj pred svetom sakrile, a ne misle da nevina stvorenja more, i da mu dušu od samoga Boga danu oduzimaju, koju im nisu kadre povratiti, i da sebe s tim đavolu i večnoj muci predaju".
Da bi se ovakva "bogomrzna" zlodela makar umanjila ako već ne i iskorenila, svakoj prostitutki, ili bilo kome drugom ko dete iz greha nastalo ubije, sledila je smrtna kazna.
Ali, mudri knez je objavio i da će svaka ona prostitutka biti oslobođena bilo kakvih optužbi za dotadašnje prestupe, ako dete u životu sačuva, hrani i odgaja. Uz to će njena mušterija, sa kojom je ona dete dobila, "sav udadbeni i detetu učinjeni trošak platiti".
Sultanovim hatišerifom 1830. godine priznat je Miloš Obrenović za vladara Srbije s naslednim pravom.
Zato je on nastojao da se mir po svaku cenu održava u celoj zemlji, a naročito u Beogradu, te da se i na taj način pokaže Turcima kako je ne samo knjaz nego i ceo narod za mir i poredak. Beogradskim vlastima je objavljena naredba, a dato i usmeno objašnjenje, kako postupiti da svađe i sukoba s Turcima bude što manje, i da se kavge izbegavaju dokle god je to moguće.
O tom, šta je i kako je Beogradski sud po toj Miloševoj naredbi postupio, vidi se iz izveštaja koji mu je poslat 2. aprila 1831. godine i glasi:
"Što se vladanja našeg tiče u Sudu ovdašnjem, osobito su nam naložili da prema današnjim odnosima našim sa Turcima veliko staranje upotrebimo, kako bi se mir i tišina od strane naše sačuvati mogla... Za žene, pak, koje su kao javne bludnice poznate ovde u Beogradu i predgrađima, da ne bi se i zbog nji' kakova kavga dogoditi mogla, rešili smo da i za vreme iz Beograda u unutrašnjost Srbije proteramo."
Na ovaj izveštaj knez Miloš odgovara beogradskom sudu već 6. aprila i odobrava sve njihove postupke osim jednog: "Samo među ostalim u pismu vašem to Vam odobriti ne mogu, što ste zaključili bludnice iz varoši proterati, i u unutrašnjost Srbije otisnuti. Po svom svetu, gde se god okreneš, naći ćete da su bludnice u varošima, a gdi su varoši da su tu i bludnice. Meni je, dakle, neizvesno, našto mi bludnice u unutrašnjosti zemlje? Kad mi je dobro poznato da su one iz Beograda bludodejstvo i počele, i da bi u unutrašnjosti narod samo bludodejstvu naučile, koji je od veće časti tome jošte stran. Toga radi Vam nalažem da bludnice na miru ostavite, a esnafima zapovedate da svoje kalfe i druge mlađe časnosti i miroljublju uče, da ne bi bludodejstvujući k nemiru kakvom povod dali. Jer ja ovde svakom unapred moju reč zadajem da se ni za jednog neću prifatiti, niti reči prosipati, koji bi kod bludnice postradao, ili život izgubio."
