Prva apoteka u Srbiji
Sultanovim hatišerifom 1830. prvi put je u Srbiji dozvoljeno otvaranje zdravstvenih ustanova, pa je već 13. aprila te godine knez Miloš Obrenović dobio pismo od Mateja Ivanovića, farmaceuta iz Zemuna, u kome stoji sledeće: "Gospodin Pantelejmon Hadži-Stojilov iz Beograda imao je blagovolenije ovog dana javiti mi da su Vaše Sijatelstvo visoku milost imali meni dozvoliti da mogu u Beogradu apoteku otvoriti".
Uskoro je u kući preko puta Saborne crkve, uz kafanu kod Znaka pitanja, počela da radi prva srpska apoteka. Knez Miloš je beogradskom knezu Petru Lazareviću naložio da od vezira beogradskog zatraži dozvolu za otvaranje apoteke. Vezir je dozvolu dao, a Lazarević je o tome obavestio Miloša 30. aprila. Taj datum se uzima za dan osnivanja ne samo prve srpske apoteke, nego i prve zdravstvene ustanove u Srbiji.
Školska slavaMatej Ivanović je bio sin prote Jeftimija koji je, uz saglasnost vožda Karađorđa, u srpske škole 1813. godine uveo proslavu dana Svetog Save. Prota Jeftimije je posle sloma Prvog srpskog ustanka odlazio u manastir Fenek i pokušavao da duhovno oporavi Karađorđa koji nije mogao da se pomiri s činjenicom da se u Srbiji posle Prvog ustanka i dalje čuje samo lelek naroda i zveket turskog oružja. |
Rođeni Zemunac, Matej Ivanović, završio je farmaciju u Pešti. Potom je pokušao da dobije dozvolu za otvaranje apoteke u rodnom gradu, ali nije uspeo. Matejin mladi brat Aleksandar je takođe završio farmaciju u Pešti i priključio se bratu u Beogradu, pa se njihova apoteka od 1840. godine zvala "Apoteka braće Ivanović".
Iako je bila jedina u kojoj su građani mogli da dobiju ispravno sačinjen lek, apoteka Ivanovića prvih nekoliko godina nije dobro zarađivala. Veliki problem predstavljala je raširena pojava da neproverene lekarije prodaje ko stigne. Matej se požalio knezu Milošu s molbom da lažnim lekarima i apotekarima, kao i trgovcima, zabrani da prodaju svakojake smese koje ne samo da nemaju terapijskog efekta, nego i truju bolesnike.
Knez Miloš 1837. donosi ukaz kojim se zabranjuje prodaja lekova i otrova po dućanima, izuzev većih varoši, gde jedan ovlašćeni trgovac uz dozvolu diplomiranog lekara ima pravo da ih nabavlja, prodaje i naznači u koju svrhu će se lek upotrebiti.
Kasnije, u varošima gde je postojala apoteka, bilo je dozvoljeno davati lekove jakog dejstva na recept koji je propisao diplomirani lekar. Lekove je mogao da izdaje apotekar koji je po završetku studija položio zakletvu da ih neće izdavati mimo zakonskih propisa. Izuzetak su bili samo čajevi. Cela Srbija tada je imala samo devet lekara i fizikusa koji su, po pravilniku "Nastavlenija za okružne lekare i fizikuse" donetom 1839. godine, bili u obavezi da imaju ručnu apoteku.
Posle 40 godina rada braća Ivanović su 1870. prodala posao, a otkupio ga je farmaceut Jovan Dilber iz Smedereva. Danas je apoteka "Matej Ivanović" u sastavu Apotekarske ustanove Beograd, a zdanje kod Znaka pitanja, u kojem je dugo radila, srušeno je 1938. godine.
