ŠTAKIĆ
Gospođica Nikolina Štakić javila nam se elektronskom poštom iz Beograda u koji je došla 90-ih godina, posle poslednjeg rata na prostorima bivše Jugoslavije. Rođena je u selu Studenci, opština Gospić, u Lici. Od oca je čula da vode poreklo "iz Crne Gore" ili "sa Kosova". Naša čitateljka je pokušala da sazna o svom prezimenu i porodici na internetu, preko Etnografskog muzeja u Beogradu i Etnografskog instituta SANU, kao i jednog sveštenika, ali, kako kaže, nije mnogo postigla.
U spiskovima ubijenih u ustaškom logoru Jasenovac naišla je na dva imena Rade Štakić. Jedan od te dvojice mogao bi biti njen pradeda, ali uz ta imena nisu dati nikakvi drugi podaci. Deda Nikola je rođen i kršten u crkvi Sv. Luka u Studencima, 1925. godine. Kuća mu je srušena 1991. godine.
Interesuje se da li postoji neki članak o nastanku prezimena kod Srba ili nešto slično i odakle vode poreklo Štakići. Porodica slavi Sv. Nikolu.
Da odmah odgovorimo da ima više radova o nastanku srpskih prezimena, ali ne možemo da ih nabrajamo, pa ćemo se zato potruditi oko porekla prezimena, kao što to činimo za sve naše čitaoce.
Pregledom "Plemenskog rječnika ličko-krbavske županije", ustanovili smo da su Štakići - pred Prvi svetski rat, po podacima R. Grujića - zabeleženi u mestima Klenovac, Mlakva i Lipovo Polje oko Kosinja i Klenovac i Studenci kod Perušića. Mnogobrojniji su u Lipovom Polju i Studencima. Uz Štakiće stoji napomena - pogledaj: Stakić. Našli smo, dakle, i Stakiće - u dva domaćinstva u Korenici.
Pretpostavka da su Stakić i Štakić isto prezime, nije nikakva velika nauka. Svaki naš čitalac koji je učio ili uči nemački jezik, a mnogi ga i govore i pišu, zna da se st u nemačkom izgovara kao št. Stakići su, svakako, davnašnji naseljenici u Vojnoj granici koju je formirala Austrija kao odbranu od turske imperije od 17. do 19. veka.
Nemački pisar koji je sačinjavao spiskove vojnih obveznika u Granici zapisao je prezime jedino kako je mogao, ali ga je čitao kako se u njegovom jeziku izgovara, onako kako je naučio. Vremenom, i porodice su prihvatile ovakav oblik prezimena, Štakić, svakako i zato što se već zaboravilo da je prvobitno prezime nastalo od imena Staka, verovatno udovice pretka.
U "Gornjoj Krajini" M. Radeke, Štakići su zabeleženi kao srpska pravoslavna pordica sa samo jednom slavom: Sv. Nikola, a isti slučaj je i sa Stakićima.
U hrvatskim istoriografskim izvorima, Stakići i/ili Štakići se pojavljuju već u prvim popisima Vojne granice 1701. i 1711. godine. Najpre kao Stakići u prvom srpskom perušićkom naselju, gde ih je bilo 13 kuća i docnije u Klenovcu, naselje Janjče, sa četiri domaćinstva, i u Studencima, 1712. godine, u 15 domaćinstava. U Janjču i Studencima već su nosili prezime Štakić.
Štakići-Stakići su, po nekim indicijama, ovde nastanjeni još mnogo ranije, sa formiranjem turske Krajine u ovim krajevima, od 16. veka. Ovamo su došli preko Hercegovine i Dalmacije, jer su je ispred sebe gonile turske vojne falange.
Inače, daljom starinom Stakići su zaista iz Crne Gore, sa teritorije jednog plemena koje dugo nije ulazilo u njen sastav - iz Kuča.
