Poklade na srpski način
Svečane su poklade među srpskim graničarima u bivšoj austrijskoj carevini bile dve, mesne i sirne, crne i bele. Inače, svaki post naveče nazivao se pokladama, ali su ove poklade prolazile tiho, bez ceremonije. Crkva ih nije zapovedala, nego je narod sam sebi utvrdio proslavu sopstvenih poklada.
"U našim crkvenim knjigama nema ove reči, tamo se ne zove to poklade, već mesopust, i siropust", saznaje se od poznatog hroničara onog vremena Nikole Begovića.
"Poklade je srpski naziv. Neko je govorio da je to od neumerenosti, bajagi, pokladu se jelom i pićem, ulijepe se, ali je ipak utvrđeno da je to po duhu i životu naroda, a prema hrišćanstvu pravoslavnom, odnositi na slavljeno pobratimstvo. Svi zdravi narodni običaji ovo mišljenje posvjedočavaju. Evo se na Božić pokladaju jednom žlicom, i jednom čašom, a ovako je i na svetom pričešću". Međutim, pod uticajem katolika, poklade su se ponegde pretvarale u karneval pod maskama.
I u odžačkoj, bogataškoj kući, i u sirotinjskoj, spremala se posebna večera, jer je svako znao da su poklade rastanak sa omrskom, i prelazak na časni post. Bilo je to svojevrsno "podušje mesu, mrsu, a zbogom ostaj božićnjemu veselome običaju", pa se slavilo gozbom na stolu, a posle veselom, ali treznom zabavom.
"Siromašak ako nema omrska u taj dan, a on će to sav obliven stidom kazati u boljoj kući, pa ovi dadu od svoga pošjeka njemu, a davaju i variva i začine. Ali, ovaj siromašak se na poklade ne piše u prosjake, jer će on za učinjenu ljubav istom merom, pa i više uzvratiti preko godine, obično u radu".
Međutim, svuda po Baniji u Badnje veče nijedno zdravo čeljade neće zaprosjačiti, pre će od gladi skapati. Onuda nisu prosili ni sami patnici, bili oni slepci ili bogalji.
Pokladna večera je mogla da prođe bez skupih jestiva, ali nikako bez čorbe, makar ona bila samo od kokoši. U čorbu su išli rezanci, a uz nju se vario još kupus i meso, i pekla ćurka. Sledili su ih uštipci ili krofne, za poslasticu.
Posle večere, posedala bi sva kućna čeljad, ko na krevet, ko na klupe, a deca oko peći, pa se zabavljaju. Devojke i snaše site se napevaju, uhvate i u kolo, pa valjano "buve istresaju".
Svako znade ponešto da ispriča. Ako se neko prevari, pa hoće da priča, a ne zna, onda ga stariji i iskusniji uče, a na šaljive zagonetke prene sve u grohotan smeh i pljeskanje. Stari pričaju lepe, drevne pripovetke iz starog zavičaja, a starice, junačke pesme.
