RADISAVLJEVIĆ / RADOSAVLJEVIĆ

G. Miro Radisavljević, iz sela Dragosinci, kod Kraljeva, pošto je uzalud pokušavao da sam nešto sazna o svojim precima, izražava nadu da ćemo mu pomoći da nađe svoje korene. Nailazio je na nerazumevanje i jedino je uspeo da sazna da su mu se preci, pre četiri veka, doselili iz Priboja na Limu. Na groblju u Dragosincima našao je spomenike unazad osam kolena. Porodica slavi Đurđic, 16. novembra.

U okolini Kraljeva, Radisavljeviće smo našli jedino u selu Kovanluk, sada u sastavu sela Ribnice, ali oni slave Sv. Nikolu. Prema ovom izvoru, doselili su se od Novog Pazara.
U selu Dragosinci, odakle je g. Miro - njegovo ime, inače, nije baš uobičajeno u krajevima Stare Srbije, osim kao nadimak - nema Radisavljevića. Našli smo samo Radosavljeviće - sa slavom Radisavljevića - Đurđic, doseljenih "od Lima".

Pretpostavljamo da je u pitanju ili greška lokalnih administratora, koji su umesto Radisav upisali Radosav, ili su se Radisavljevići tek kasnije doselili u Dragosince, što demantuju nadgrobni spomenici stari osam kolena!

Kad smo kod pojma kolena, ne znamo da li g. Radisavljević podrazumeva isto što i etnološka nauka, za koju je koleno - generacija.

Osim toga, ne kaže iz kojeg izvora je saznao da su se njegovi preci u Dragosince doselili pre 400 godina. Ako to zasniva na onih osam kolena, onda računica nije ispravna, jer etnolozi pod generacijom podrazumevaju 25-30 godina, što znači razdoblje od 200-240, a ne 400 godina. To jest, da nadgrobni spomenici u Dragosincima mogu da potiču najranije iz perioda posle 1750. godine.

Ne tvrdimo da ih nema, mada - koliko znamo - najstariji čitljivi nadgrobni spomenici, krajputaši, jedva da su stariji od druge polovine 19. veka.

U više sela u susednoj Gruži postoji familija Radosavljević za koju se kaže da je istog porekla sa Todorovićima, Jankovićima, Jovanovićima i Mihajlovićima. Stara slava im je bila Aranđelovdan, a sada je Sv. Ćiril, odnosno, u nekim slučajevima, i Sv. Srđ. Doselili su se od Novog Pazara, a daljim poreklom su iz Stare Srbije.

Radisavljevići su, međitim, zabeleženi u gružanskom selu Kamenica, starinom iz Lopatnice, kod Kraljeva, a još daljom - od Sjenice. Izvor navodi predanje da su se u Kamenicu doselila četiri brata - Jovan, Radisav, Miloje i Sava. Ne zna se kako su se prezivali, a prezime Radisavljević je nastalo znatno kasnije, verovatno po pretku Radisav. Tek, ovde sada živi njihovo sedmo koleno. Slava im je Sv. Jovan, a preslava Sv. Vartolomej i Varnava, 24. juna.

Radisavljevići i Radosavljevići, inače, i u drugim krajevima Srbije, poreklom su sa Kosova. Na Kosovu ih je bilo, do poslednjih ratnih zbivanja 1999, bilo samo kao kolonista iz Toplice. Ali, nije isključeno da su se ti kolonisti, u stvari, kad je Kosovo oslobođeno 1918, vraćali na svoja ognjišta sa kojih su izbegli mnogo ranije, pred turskim nasiljem.