BOŽUNOVIĆ

Vida Balić, rođena Božunović, koja je iz Donje Ilove, kod Prnjavora, sada u Esenu, moli nas da objasnimo najpre poreklo njenog, kako kaže, "curskog" (devojačkog) prezimena. Ali joj to nije jedina želja: "Ako možete, rastumačite i moje udato prezime."

 

Sve se može kad se hoće, a naravno, pod uslovom da se ima građe. Za odgovor o Božunovićima je lako, navela je dovoljno podataka, uključujući krsnu slavu, Petrovdan, a za Baliće - teško, jer o njima nije poslala ni slovce. Očekujemo zato da nam se za njih javi novim pismom.
 

Piše da su, po saznanju i predanju dedova, Božunovići starosedeoci u ovom kraju, sada u sastavu Republike Srpske, ali je slušala i druge priče, da imaju nešto "vezano sa Crnom Gorom". Najstariji preci za koje zna su njen pradeda i njegova dva brata od kojih su, odnosno od njihovih sinova, nastala tri ogranka sa posebnim prezimenima - Aksentić, Galić i Đukarić. G-đa Vida, međutim, ne spominje kome ogranku pripada njena uža porodica.
 

Kao zanimljivost i neobjašnjivu činjenicu navodi da Božunovića, i to sa istom slavom, Petrovdan, ima i u dva susedna sela (ili zaseoka) Grabik-Ilova i Šereg-Ilova, ali svi kategorički tvrde da "nisu familija". Mi, smo pak, apsolutno sigurni i to, takođe "kategorički" tvrdimo, da je to samo posledica razrođavanja koje često dalje vodi u netrpljivost i negiranje srodstva i zajedničkog porekla. Tome u prilog govori i podatak da ne slave baš svi Petrovdan, nego neke porodice i, takođe letnju slavu, mesec dana kasnijeg Sv. Panteliju!

Inače, prostrana i veoma razbacana grupa zaselaka sa osnovom Ilova (između drugih i Velika Ilova), postoji tako izdeljena kao nasleđe i iz turskih vremena, kada su, administrativno, bili odvojeni posedi pojedinih spahija, a zapravo su jedno veliko selo. Takvih primera u ovom delu Bosne ima još, a posebno je karakteristična Čečava, kod relativno nedalekog Teslića.
 

Naglasimo da Božunovića stvarno i nema ne samo u drugim naseljima u Bosni i Hercegovini, već ni u drugim krajevima u kojima je živeo ili i danas živi srpski narod. Nema ih, dakle, ni u Crnoj Gori. I prezime ne možemo objasniti: oblikom može biti i patronimičko i matronimičko, ali u knjizi "Rečnik ličnih imena kod Srba" ima i muških i ženskih Božana i Božena, kao i Božica, pa muških Boženko, Božeta, Božijan, Božil i Božilo, te Božin, Božina, Božul i Božur i Božurin. Jedino nema Božuna.
 

Ali, ima Božanovića. Poreklom su iz stare Crne Gore, iz sela Božanovići u Piperima, a potiču od Lužana, jednog najstarijeg srpskog plemena u ovim krajevima, pored Janića i Lalića. Po predanju, čukununuk njihovog zajedničkog petka Andrije, Radosav, imao je sinove Krcalina i Božana. Od Božana nastanu Božanovići, dok su Krcalinovi potomci dobili prezime Janići po njegovoj udovici Jani koja je sama odgajila četiri sina. Slavili su Aranđelovdan, a prisluživali Ilindan. Ali, i Petrovdan bosanskih Božunovića ima svoje korene. U Piperima su neka druga bratstva slavila najpre praznik Sv. Petra (i Pavla), pa posle uzela za slavu Sabor Sv. Arhanđela Mihaila.
 

Istraživač Pipera, naš veliki etnolog J. Erdeljanović verovao je u obrnuto - da su Petrovdan uzeli za prislužbu. Prevideo je, međutim, da je i ovaj praznik bio značajan u životu stočara, jer su od tog dana prelazili na ispaše u više planine. Pored toga, praznovanje usred leta, 12. jula, kada je kosidba bila u punom jeku, stvaralo je mnoge teškoće. Mnogi su išli i u dalja sela, da zarade kosidbom, pa su morali da prekidaju posao i vraćaju se kući da proslave krsno ime. Da olakšaju život, promenili su praznik, ali nisu izneverili svetitelja - uzeli su zimske Časne verige Sv. apostola Petra (29. januara), a staru letnju slavu (9. avgusta) zadržali za preslavu. Oni drugi, Božunovići, prešli su na kasniji praznik.
 

Razlika u jednom glasu u prezimenu, sigurni smo, nastala je ili iz nepažnje sveštenika, pisara ili nekog službenog lica, i to upravo negde oko Prnjavora: umesto Božanović zabeležio Božunović, pa se to ponovljalo u raznim prilikama, tako da je nakon nekog vremena i familija to prihvatila.