ZDRAVKOVIĆ
Iz Manhajma, u Nemačkoj, g. Zoran Zdravković bi hteo da sazna nešto više o svom poreklu. On i njegov otac Jovan su rođeni u Beogradu, u koji se deda Panta doselio iz Pirota. Krsna slava porodice je Sv. Nikola. Interesuje da i poreklo supruge Velinke, rođene Lepir, kao i poznanika Gostimirovića. Za njih bi, kao što smo mnogo puta isticali, trebalo ponovo da nam piše (pravilo - "jedno pismo -jedno prezime"). Zato odgovaramo samo na pitanje o poreklu Zdravkovića.
U Gornjoj Moravi i Izmorniku (oblast između Skopske crne gore i novobrdskog kraja na Kosovu), u selu Klokotu postoje Zdravkovi, preseljeni početkom 19. veka na čitluk Imer-bega Prištevca iz Cernice.
Napominjemo da porodice u južnim srpskim oblastima svojim prezimenima nisu dodavale nastavke -ić i-ović ili su im, "kao srpski", zabranjivani u vreme "vladajuće" bugarske egzarhije. Tako je bilo i u Vojvodini, pod Austrijom. Sva tri domaćinstva Zdravkova, početkom 20. veka, slavila su Sv. Nikolu. U istom kraju, u selu Gošica, na obali istoimene reke, bila je i kuća Zdravkovića, doseljenika iz Kočure (Preševo) na kupljeno imanje, a starinom iz Grgurovca u Jablanici. Slavila je Sv. Nikolu i Sv. Dimitrija.
Zdravkovići su sasvim sigurno potekli sa juga Srbije, ali su se pred Šiptarima u tursko doba raspršili ili bili odvedeni kao čivčije na aginska imanja, sve do Prištine, u severnu Makedoniju ili današnju Bugarsku (Šopluk). I Jovan Cvijić je tvrdio (u vreme svojih antropogeografskih ispitivanja krajem 19. i početkom 20. veka) da su Srbi, sa očuvanom nacionalnom svešću, bili jedino pravoslavno stanovništvo sve do Veleske klisure na Vardaru, koja je bila severni međaš nekadašnje Makedonije.
B E S P L A T N OIstražite svoje poreklo
Poštovani posetioci sajta,
Ako želite da saznate odakle i otkad potiču koreni vaše porodice i kako je nastalo vaše prezime, “Vesti“ će vam to omogućiti - dovoljno je samo da pišete na našu e-mail adresu - redakcija@vesti-online.com
Osim osnovnih podataka o sebi - ime, prezime i adresa, potrebno je da navedete što više vama poznatih činjenica o svojoj porodici i zavičaju: OBAVEZNO odakle potiču vaši preci i koja vam je krsna slava, a zatim, ako je moguće, i u kojim krajevima su živeli i žive delovi vaše šire familije, da li su menjali prezime i kada. Možete tražiti podatke samo o jednom prezimenu - vašem sadašnjem ili, za žene, devojačkom.
Obilje podataka vam garantuje i sadržajnu priču o vašim korenima. Odgovore će vam davati naši saradnici mr Radomir D. Rakić i Vera Stanisavljević-Rakić, stručnjaci za etnologiju i etimologiju.
Molimo Vas da imate strpljenja, jer našim saradnicima treba vremena da istraže vaše poreklo. Podaci do kojih oni dođu biće odmah postavljeni na odgovarajuće stranice na portalu. |
U oblasti između Leskovca i Vranja, do Vinogošta i Klisure, u celom južnomoravskom slivu, nalazimo Zdravkoviće koji su se posle oslobođenja od Turaka vraćali na svoja imanja. U Klisuri se spominje izvesni Mijo Zdravković, doseljen iz sela Streška, koji je slavio Sv. Nikolu, a u istu oblast na svoju šumu i livadu, koju je dotle držao neki Arnautin, doselio se Gorča Zdravković, takođe "nikoljštak". U selo Tumba, u istom kraju, vratili su se iz Krive Feje na svoje imanje braća Miloš i Krsta Zdravković. Početkom 20. veka živeli su u dva domaćinstva i slavili Sv. Nikolu.
U beogradskoj okolini, u Rakovici, među starosedeocima početkom 20. veka bilo je čak 15 domaćinstava Zdravkovića, potomaka izvesnog Zdravka koji se sa petoricom sinova - Nikolom, Stevanom, Krstom, Lazarom i Jovanom - doselio još polovinom 19. veka iz Krčimira u vlasotinačkom srezu. Slavili su Sv. Nikolu. Nije isključeno da su bili rođaci dede našeg čitaoca koji se preselio u Beograd. Između dva rata, Zdravkovići iz Beograda su bili imućni industrijalci, vlasnici "Gvožđare" u Karađorđevoj ulici, višespratnica na potezu prema savskom pristaništu, nekoliko porodičnih kuća na Topčiderskom brdu i letnjikovca na Senjaku.
Prezime je patronimičko, ali je karakteristično da se u starija vremena ne sreće u zapadnim srpskim oblastima. Postoji hipoteza da je ime Zdravko, sa izrazito zaštitnom, magijskom funkcijom, nastajalo kod nas tek sa pojavom Turaka, najpre u južnim krajevima - prema omiljenom turskom imenu Selman. Ali tako što je iz stranog jezika uzimana ne sama reč već njeno značenje, smisao, pa je Selman postao Zdravko.
