VASILJEVIĆ

Po molbi porodice Vasiljević, poreklom iz Kosovca, kod Okučana u Hrvatskoj i da im je slava Sv. NIkola, saradnici "Vesti" su istražili njihove korene.

U "Karlovačkom vladičanstvu", koje između ostalog obuhvata i prostor Korduna M. Radeka je zabeležio porodice ovog prezimena, ali jedino sa slavama Sv. Vasilije i Krstovdan. Otuda sledi da su se Vasiljevići sa slavom Sv. Nikola već bili iselili sa Korduna ili, što je mnogo verovatnije, da su se tamo privremeno sklonili u vreme velike bežanije iz zapadne Bosne, odnosno "Laudanovog rata" u 18. veku, pa se ponovo vratili.

U Bosni, Vasiljevići su zabeleženi sa 15 različitih slava. Nikoljdan slave u parohijama Banjaluka, Bugojno, Derventa, Vlasenica, Dubravica (Srebrenica), Medna Dolnja (Gerzovo), Oštra Luka (Sanski Most), Sarajevo, Sokolovo (Ključ), Tešanj i Cerovica (Tešanj) i Cikote (Vlasenica).

Pregledom familija Vasiljević u zapadnoj Bosni zapaža se da većinom vode poreklo iz Hercegovine, tako da smo ih nadalje tamo i potražili u istoimenoj monografiji J. Dedijera, međutim, i tamo smo pronašli dve grane koje mogu biti nesrodne (što bi pokazala tek dalja istraživanja) ili srodne, ali sa zaboravljenim poreklom.

To je slučaj onih u Bilećkim Rudinama za koje Dedijer veli da su se u 18. veku doselili iz Zasade i da su starinom Vujovići. A ima ih i sa prezimenom Gavrilović. Srodnici su im Grubišići od Vujovića, doseljeni iz Todorića, gde su bili Popadići. Svi slave Nikoljdan. Za onu drugu granu, iz Stepena u Gatačkom polju, zabeleženo je da su se, zbog siromaštva, doselili u prvoj polovini 19. veka iz Pive i da isto slave Nikoljdan.
 

Vasiljević je čisto patronimičko prezime, nastalo po srbizovanom obliku imena Vasilj (kao što imamo i Vasilije, pa i muško i žensko Vasilija, Vasiljko, Vasko i slična), izvedeno od grčkog Vasilios, nekad Basileos, sa značenjem carski. Najpre je davano samo monasima, vladarima i vlasteli, a onda, postepeno, po dolasku Turaka, prvenstveno u južnim srpskim krajevima, i deci običnih ljudi, seljaka.