STANIČIĆ/STANČIĆ
G. Milovan Staničić, iz Darosave je "počeo da pravi porodično stablo" i uspeo da prikupi podatke od balkanskih ratova 1912-13. naovamo, ali je i za raniji period. Od starijih članova porodice saznao je da je neposredno pre Prvog srpskog ustanka, sa područja Sjenic, u Darosavu došao izvesni Serdar, da bi učestvovao u ustanku. Iz njegove kuće je prvi Staničić. U Darosavi i danas ima jedna kuća Serdara sa istom krsnom slavom koju slave Staničići - Arhangel Gavrilo - Sabor Sv. Arhangela Gavrila, osmog aprila.
Nas moli za pomoć da pronađe "te prve Staničiće i iz koje kuće u Sjenici došao Serdar, da li postoje neki pisani podaci i gde".
Dodaje da je pre oko 30 godina imao u rukama knjigu "Poreklo porodice", izdanje 1924, u Beogradu, u kojoj je video i podatke za orašačku crkvenu opštinu sa popisanim porodicama, ali ga tada to nije zanimalo. Sada nigde ne može da nađe ovu knjigu i bio bi nam zahvalan da mu pomognetemo da je oronađe ili drugu, slične tematike.
Poštovani g. Milovane, koliko radi Vas, toliko i radi drugih čitalaca koji se povremeno javljaju sa ovakvim željama i molbama, moramo da Vam skremeno pažnju na to da naši prilozi u ovoj seriji ne obuhvataju tu vrstu pomoći. Mi, na osnovu pisama i podataka čitalaca, kao i na osnovu dostupne literature, nastojimo da ponudimo koliko je moguće najpotpuniji, mada i sažet odgovor. Ovo što Vi tražite nije u "opisa poslova" koji nam je odredila redakcija. Ipak, iako se skoro 30 godina bavimo ovom materijom, priznajemo da za navedenu knjigu - ako ona uopšte i postoji - nikad nismo čuli.
O Darosavi je, prema istraživanjima započetim 1933. godine, najiscrpnije pisao Petar Ž. Petrović u studiji "Šumadiska Kolubara", koja je 1949, kao 31. knjiga serije "Naselja i poreklo stanovništva", objavljena u ediciji Srpske akademije nauka Srpski etnografski zbornik. Ovaj autor, međutim, ni u registru ni na pet stranica tog dela monografije - ne spominje Staničiće, već samo - Stančiće, u Darosavi i u naseljima Jasenak i Leskovac, kao i u celom rudničkom Pomoravlju.
Za Stančiće u Darosavi piše da slave Sv. Arhangela Gavrila i da im je - kao i porodicama Serdar/Serdarević, Vićentijević, Gajić, Marinković, Jakovljević, Jovanović, Stanojlović, Radojković, Sinđelić i Tomašević - predak bio serdar, nahijski poglavar Milovan - ali bez prezimena - koji je došao "iz Sjenice" i "sa Karađorđem digao narodni ustanak protiv dahija".
Ne isključujemo da je etnolog P. Ž. Petrović mogao da čuje Stančić, umesto Staničić, jer je zapisivao po slušanju, a ljudi koje je ispitivao mogli su da sažimaju samoglasnike.
U stvari, pravo je pitanje nastanka prezimena - ako je od ženskog imena Stanica onda je Staničić, dok je Stančić od hipokoristika Stanče, i muškog i ženskog roda.
Zanimljivo je i ovo: istraživač kaže i da je"od Serdara bio hajduk Petar Maksovac, glavna ličnost romana Svetolika Rankovića "Gorski car", koji je poginuo u Darosavi, u sukobu sa u poterom.
